Само зато што је двоје људи рођено исте године, не мора да значи да ће бити подједнако здрави.
Научници широм света покушавају да искористе вештачку интелигенцију да би створили нови тип „сата” који може да мери право биолошко доба и здравље људи. Недавни покушај дораде алгоритма је додао психолошке факторе у скуп разних фактора и направио нека интригантна предвиђања. Иницијални тестови сугеришу да би утицај менталног здравља понекад могао бити већи од утицаја физичких болести и навика, укључујући пушење.
Само зато што је двоје људи рођено исте године, не мора да значи да ће бити подједнако здрави. Мерењем одређених аспеката физичког здравља особе, попут микробиома црева или маркера упале у крви, истраживачи се надају да ће једног дана предвидети колико је неко „млад” или „стар” у биолошким годинама, које се разликују од оних реалних, календарских. Ако је прогноза тачна, то би могло помоћи стручњацима да схвате зашто неко стари брже од других, и који фактори начина живота доприносе том процесу старења.
Аутори су открили да психолошки чиниоци, као што је осећање незадовољства или усамљености, додају до 1,65 година биолошкој старости особе. Ефекат је превазишао друге индивидуалне демографске карактеристике, укључујући пол, животни простор, брачни статус и пушачки статус.
Али постоји кључна компонента људског здравља која је недостајала у претходним покушајима прављења овог сата: наше ментално и емоционално стање. Године 2021, деценијама дуга студија спроведена међу 2,3 милиона Новозеланђана, пронашла је снажну везу између менталних поремећаја и појаве физичке болести и смрти. Друга студија обављена исте године открила је да је историја проблема менталног здравља повезана са убрзаним старењем у средњим годинама. Штавише, овај ефекат старења се десио много година пре него што се појаве друге болести повезане са старењем.
Имајући на уму ове налазе, истраживачи у Сједињеним Државама и Хонгконгу направили су компјутерски алгоритам за креирање новог сата за реално старење који укључује неколико фактора психолошког здравља и биомаркере из крви. Они су испробали тај алгоритам на подацима код скоро 5.000 здравих одраслих особа у скупу података кинеске студије о здрављу и пензионисању, који укључује учеснике од 45 или више година, а затим су га тестирали на подацима од још 7.000 људи.
Ово је први пут да су истраживачи тестирали сат за старење искључиво на тако великом узорку људи из Кине (већина студија се ради на западним популацијама), а такође је међу првима који су укључили факторе менталног здравља. На крају, аутори су открили да психолошки фактори, као што је осећање незадовољства или усамљености, додају до 1,65 година биолошкој старости особе.
„Закључујемо да психолошку компоненту не треба занемарити у студијама старења због њеног значајног утицаја на биолошку старост”, пишу аутори. „Дип лонџевити” – јавна компанија која улаже у развој сатова који праве праву разлику међу вршњацима и дају исправно стање здравља организма невезано за године старости – финансирала је студију. Најновији алгоритам осим наведених, укључује и физичке информације о 16 крвних фактора – укључујући ниво холестерола – као индекст телесне масе, обим струка, крвни притисак…
Подаци о психолошком стању учесника били су засновани на осам осећања: узнемиреност, усамљеност, незадовољство, нефокусираност, немир, депресија, безнадеђе и страх.
Када је сат тестиран на болесним особама, укључујући оне који живе с раком, срчаним обољењима, болестима јетре, плућним болестима или можданим ударом, тачно је дао податке са су ти људи старији од оних из контролне групе.
Али ефекат ових услова на предвиђену старост није прелазио једну и по годину. То је нешто мање од укупног утицаја свих психолошких варијабли заједно, које су убрзале старење за 1,65 година, према алгоритму. У међувремену, пушење је само по себи додало око 1,25 година старења.
Али на основу предвиђања овог новог сата, може бити да, ако се неудата особа (што додаје 0,59 година старења) ретко осећа срећно (додаје 0,35 година), често се осећа безнадежно (додаје 0,28 година) и има проблема са спавањем (додаје 0,44 године). Све то скупа може имати већи утицај на њихово здравље него пушење само по себи.
То не значи да је алгоритам утврдио да пушење представља мањи ризик по здравље од депресије или усамљености; пушење ипак остаје један од водећих фактора ризика за многе карциноме и срчана обољења. Али на основу предвиђања овог новог сата, може бити да, ако се неудата особа (што додаје 0,59 година старења) ретко осећа срећно (додаје 0,35 година), често се осећа безнадежно (додаје 0,28 година) и има проблема са спавањем (додаје 0,44 године). Све то скупа може имати већи утицај на њихово здравље него пушење само по себи.
Аутори кажу да њихови резултати показују да је „штетни утицај лошег психичког благостања од исте важности као озбиљне болести и пушење”. „Промовисање менталног здравља може се сматрати потенцијалном интервенцијом против старења са могућим предностима упоредо са опипљивијим, физикалним терапијским приступима”, закључили су стручњаци. Студија је објављена у часопису Aging.
(РТС)
