Научници који су направили слично истраживање слатководних шкољки као оно из 1964. године на потезу Темзе у близини Рединга открили су нешто забрињавајуће – популација аутохтоних дагњи опала је за готово 95%! Једна аутохтона врста, речна дагња, у потпуности је нестала, а преостале су биле много мање за свој ураст, што указује на њихов спорији раст. „Дагње су изврстан показатељ здравља речног екосистема. Овакав драстичан пад биомасе је вероватно показатељ погоршања стања околине. А могао би имати посредан учинак на друге врсте, смањујући укупну биолошку разноликост”, рекла је зоолошкиња Изобел Олард са Универзитета Кембриџ.
Одрасла дагња може филтрирати до 40 литара воде дневно, чиме уклања велике количине алги и одржава реке чистима. Научници још цитирају изворно истраживање из 1964. јер показује колико дагње доприносе речним екосистемима, пише The Guardian. „Иако се ово може чинити као прилично мала, локална студија о једном месту у једној ријеци у Великој Британији, она заправо шаље важан сигнал упозорења о светским слатким водама. Ситуација је врло забрињавајућа”, упозорио је еколог Дејвид Олдриџ из исте високошколске установе.
Истраживање је открило и велик број инвазивних врста, алохтоних зебра дагњи и азијских шкољки, које нису биле у студији из 1964. године. Врсте су веробатно дошле на чамцима док су пловили Темзом, рекли су научници. За помор аутохтоних дагњи можда је крива дагња зебра која расте на домаћим врстама, гушећи их до смрти. Други могући узроци могу бити промене у коришћењу земљишта уз реку или проене у популацијама риба од којих шкољке зависе као делу свог животног циклуса.
Испитане су хранљиве твари које је узорковала Агенција за околину и откривено да су опале количине нитрата и фосфата. Смањење ових материја могло би, такође, утицати на раст алги, ограничавајући храну доступну дагњама. Истраживање названо Declines in freshwater mussel density, size and productivity in the River Thames over the past half century објављено је у часопису Journal of Animal Ecology.
(Индекс)
