Језгро атома окружено је неутронском шкољком дебљине само 0,28 миилионитих делића нанометра!
Нека атомска језгра су, сликовито речено, танкокожна – окружена су танком љуском неутрона. Физичари сада знају колико је тај слој густ за одређену врсту језгра. Кожа олова-208 (са 126 неутрона и 82 протона) дебела је око 0,28 милионитих делића нанометра или 28 фемптометра (1 фемптометар је 10-15 метра), известили су истраживачи у електронском издању часописа Physical Review Letters. Језгро олова-208 је приближно сферног облика, својеврсна лоптица протона уграђена у мало већу куглицу неутрона. Мерење разлике између величина двеју сфера открива дебљину оловне глатке неутронске коже, пише Science News.
Мерење величине протонске сфере је релативно једноставно: Физичари могу пуцати у језгро електрично наелектрисаним честицама и проучавати како се честице расипају од позитивно наелектрисаних протона. Али неутрони немају електрични набој, стога је запремину коју затварају теже измерити. Зато су истраживачи са Lead Radius Experiment или PREX-II у Лабораторији Џеферсон у Њупорт Њусу (Вирџинија, САД), користили посебну технику. Мерили си како се електрони расипају другачије од језгра у зависности од њиховог окретања (спин) или угаоног момента кретања.
Будући да електрони у интеракцији са неутронима имају различите брзине у зависности од смера њиховог окретања, експеримент је открио ширину неутронске сфере, омогућавајући истраживачима да израчунају дебљину неутронске коже. Неутронска кожа била је нешто гушћа него што су физичари предвидели, рекао је физичар Кришна Кумар са Универзитета Масачусетс у Амхерсту.
Будуће мерење тестираће кожу другог језгра, калцијума-48. И једно и друго мерење могло би помоћи научницима да боље разумеју теорије атомског језгра и других субатомских царстава у којима су неутрони натрпани, као што су то неутронске звезде, изузетно густе мртве звезде састављене углавном од неутрона.
