MEĐU IZMEĐU

NEVESTE NISU VANZEMALJCI

Izdužena lobanja (Vikipedija)

Izdužena lobanja (Vikipedija)

Otkriće posmrtnih ostataka tih žena decenijama je zbunjivalo arheologe. Izdužene lobanje se u nekim kulturama smatraju za ideal lepote i mogu biti znak statusa ili plemstva.

Više od pola veka naučnike je zbunjivao oblik glava pronađenih u grobnicama u Bavarskoj. Misterija izduženih lobanja, nalik vanzemaljskim, rešena je zahvaljujući genetičkoj analizi. Nalazi nove studije ukazuju da glave najverovatnije pripadaju ženama poreklom iz jugoistočne Evrope ‒ sa teritorije današnje Bugarske, Rumunije i Srbije, koje su u 6. veku doputovale u Bavarsku radi udaje.

Preći toliki put u to vreme sigurno nije bilo lako ali je zato bilo korisno, jer su u srednjovekovnoj Evropi brakovi služili za učvršćivanje strateških saveza. U vreme kada su te žene živele, Evropa je doživljavala velike kulturne promene. Rimsko carstvo se raspalo pod naletom varvarskih plemena germanskog porekla, kao što su Goti, Alemani, Gepidi i Langobardi, koji su naselili i preuzeli njegovu teritoriju. Strane neveste su sahranjene na grobljima jednog od ovih naroda ‒ Bajuvara, koji su živeli na prostoru današnje Bavarske.

Da bi rešili ovu misteriju, istraživači
su ispitali uzorke DNK 36 odraslih osoba,
od kojih su 14 imale lobanje u obliku jajeta,
a čiji su ostaci pronađeni na šest
različitih grobnih lokaliteta u Bavarskoj.

Otkriće posmrtnih ostataka tih žena decenijama je zbunjivalo arheologe. Izdužene lobanje se u nekim kulturama smatraju za ideal lepote i mogu biti znak statusa ili plemstva. Veštačka kranijalna deformacija, što je naučni termin za ovaj fenomen, može se formirati samo u ranom detinjstvu, kada je lobanja mekana i fleksibilna. Međutim, arheolozi na bavarskim grobljima nisu našli jajolike dečje glave. Štaviše, žene sa izduženim lobanjama sahranjene su sa lokalnim, a ne stranim grobnim prilozima, što sugeriše da su se prilagodile tamošnjoj kulturi.


Proučena DNK (Vikipedija)

Ova zapažanja navela su naučnike da se zapitaju jesu li žene emigrirale iz drugih krajeva, možda iz istočne Evrope, na primer iz Rumunije, gde je postojao običaj deformisanja lobanja već u drugom veku; ili su možda došle iz Azije, tada naseljene nomadskim plemenima Huna, kulture koja je takođe vršila preoblikovanje lobanje; ili su ipak rodom iz lokalnih krajeva, što bi značilo da su Bajuvari usvojili praksu veštačke kranijalne deformacije.

Da bi rešili ovu misteriju, istraživači su ispitali uzorke DNK 36 odraslih osoba, od kojih su 14 imale lobanje u obliku jajeta, a čiji su ostaci pronađeni na šest različitih grobnih lokaliteta u Bavarskoj. Analizirali su i DNK jednog lokalnog rimskog vojnika i dve srednjovekovne žene sa Krima i iz Srbije, odakle su možda rodom i misteriozne žene.

S obzirom na genetičku raznolikost tih
žena, moguće je da su neke rodom iz
plemena jugoistočne Evrope, kao što su Gepidi.

Istraživači su otkrili da su se žene sa izduženim lobanjama genetički veoma razlikovale od ostalih Bajuvara. Muškarci i žene s normalnim lobanjama imali su slično poreklo, bili su iz severne i centralne Evrope. Nasuprot tome, najveći broj žena sa deformisanim glavama potiče iz južne i jugoistočne Evrope, a barem jedna žena vodi poreklo iz istočne Azije. S obzirom na genetičku raznolikost tih žena, moguće je da su neke rodom iz plemena jugoistočne Evrope, kao što su Gepidi, a druge iz azijskih plemena, poput Huna, ističu autori studije. A možda su ipak sve žene došle iz jugoistočne Evrope, koja je već tada bila tačka susretanja lokalnih i azijskih plemena.

DNK analiza otkrila je da izdužena lobanja nije jedina uočljiva razlika tih nevesti imigrantkinja. Većina je verovatno imala smeđe oči i plavu ili smeđu kosu, dok su ljudi s normalnim lobanjama imali gene za plavu kosu i plave oči.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar