Малтене никада не приметите да се паук спушта с таванице све док вам се не приближи. Спуштајући се низ своју свилене нити, он се једва заљуља или заврти. Сада су научници су схватили зашто.
У скорашњем чланку у часопису „Писма примењене физике” истраживачи су описали да су пауке (Nephila edulis и N. pilipes) одгајили у лабораторији и проучили њихову паучину. Користили су торзионо клатно, опремљено камером, које може да измери изузетне мале снаге.
Претходно су испитали људске власи, металну жицу и угљенична влакна. Установили су да се сва понашају еластично ако се заврте, баш као гумена трака која се после истезања или увртања враћа у првобитно стање. Али свила је поднела сва изобличења иазазвана увијањем. Другим речима, успорила је сваки инсектов покрет омогућујући му да се увек чврсто држи у док се спушта или пење.
Због јединственог устројства молекула, паукова нит увек задржи исти облик и уједно се понаша као својеврсно јастуче које ублажава свако кретање. Налази би могли довести до бољих хеликоптерских лествица или пењалица које не увијају приликом пентрања спасилаца.
