Када тела постоје у закривљеном простору, могу да се крећу без притиска на било шта.
Године 1687. сер Исак Њутн је поставио законе кретања у Principia Mathematica – законе који су и даље истинити више од 300 година касније. У закону одржања импулса, приметио је да ће импулс система увек остати константан, што значи да када се објекат креће, мора да се гура против нечег другог. Међутим, у новој студији, истраживачи су открили да овај фундаментални закон можда није универзално истинит, и да се може разликовати барем у закривљеном простору.
Спровођењем експеримената научници из Технолошког института Џорџија у САД открили су да је тачно супротно – да када тела постоје у закривљеном простору, могу да се крећу без притиска на било шта. У рецензираној студији, објављеној у Proceedings of the National Academi of Sciences, тим је створио робота који је држан затворен на сферној површини са оним што су описали као „невиђене нивое изолације од своjeг окружења”. Ово је учињено да би се осигурало да само ефекти сфере буду у акцији.
Водећи истраживач Зеб Роклин рекао је: „Дозволили смо нашем објекту који мења облик да се креће по најједноставнијем закривљеном простору, сфери, како бисмо систематски проучавали кретање у закривљеном простору. Сазнали смо да се предвиђени ефекат, који је био толико контраинтуитиван да су га неки физичари одбацили, заиста догодио- како је објект мењао свој облик, он се померао напред око сфере на начин који се не може приписати интеракцијама са околином.”
Иако је био значајан напредак, ефекти уочени у овој сфери били су изузетно мали, што значи да вероватно неће довести до машина за трајни покрет. Међутим, ова студија о ефектима створеним закривљеним простором могла би се показати као кључна вредност у области прецизне роботике, слично времену када су научници открили да гравитација помера фреквенцију сателитских комуникација. Али она студија је повезана са Ајнштајновим истраживањем које је показало да је сам простор закривљен, што је навело тим да верује да на крају, принципи како се закривљеност простора може искористити за кретање, могу омогућити и свемирским летелицама да се крећу по високо закривљеном простору око црне рупе. Сам експеримент се показао као изазов, јер су морали да испитају објекат у сфери без размене замаха са околином.
Настојећи да то постигне, тим је дозволио да се број мотора вози по закривљеним стазама у систему који је причвршћен за ротирајуће вратило, осигуравајући да мотори увек раде у сфери. Да би се трење свело на минимум, осовина је била подржана ваздушним лежајем, па је чак била и калибрисана са Земљином гравитацијом како би се даље минимизирале све преостале силе. Истраживачи су открили да док су се ови објекти кретали, гравитација и трење јесу вршили силу на њих, али изгледа да су се комбиновали са ефектима закривљености „да би произвели чудну динамику са својствима која ниједна сама не би могла да изазове”.
(Webtribune)
Hahaha,vec su ispitali sferni motor.Efekat generisanog kreanja se zasniva na zakrivljenosti prostora I postoji cak I kod veoma malih masenih objekta.
P.S
To isto vazi i van sfere veoma blizu njene povrsine.Zakrivljenost prostora je i unutra i spolja masivne sfere.Takodje nije tacno da se ne moze generisati velika sila,prikrivaju.Oni tvrde da nije bitno kojom se brzinom objekti krecu jedan u odnosu na drugi ali da je eto vaznije da efekat postoji ali da opet prakticno nije iskoristiv.Ako vi pokrenete objekat prvom kosmickom brzinom u ravni sa povrsinom zemlje,prateci prostornu zakrivljenost planete,onda ce objekat ostvariti orbitalnu ravnotezu.To znaci da su centrifugalna i gravitaciona sila jednake ali suprotnog smera.Medjutim ako bi se objekat kretao deset puta brze od prve kosmicke brzine,normalno je ocekivati desetostruko mocniju centrifugalnu silu u odnosu na gravitacionu silu.Ako sada to primenimo na masivnu sferu i ziroskop onda imamo sledecu relaciju.Privlacenje izmedu ziroskopa i masivne sfere je izuzetno mala ali postoji.Na primer neka G sfere iznosi 1 mm /s^2, to znaci da bi se maseni objekat udaljio i odvojio od gravitacionog privlacenja sfere potrebna je veoma mala brzina reda velicine cm/s .Ako bi se sada ziroskop povezalo sa sferom i zavrtilo recimo 100 m/s,centrifugalna sila bibila enormna.Normalno zavisi od velicine i mase oba objekta ali sila bi bila fantasticno mocna da objekat pokrene i ubrzava.To je isto kao da mi neko tvrdi da objekat koji se krece u ravni sa povrsinom zemlje brzinom od 100 km/s na njega ne deluje ekstremno mocna centrifugalna sila.
P.S 2
Za 10 puta vecu brzinu u odnosu na prvu kosmicku brzinu,centrifugalna sil je blizu 100 X mocnija a ne 10X.
Ono sto je jos vaznije,takav motor ne funkcionise u snaznijim gravitacionim poljima ili zakrivljenima.To je stoga sto takva polja guse odnosno deformisu tanano polje sfere.Zato sam ih nazvao parazitna gravitaciona polja.Da bi sferni motor funkcionisao u takvom okruzenju potrebno je osloboditi je interferencije.To znaci ako bi smo hteli da se krecemo slobodno po solarnom sistemu onda sferni motor mora biti doveden do trece ,kosmicķe brzine.Moze se isprobati i u zemljinoj orbiti oxlobodjen zemljine teze,zakrivljenja.