НОЋНЕ МОРЕ ХОБОТНИЦЕ

Научници су снимили необично понашање хоботнице које наликује на изненадно буђење након проживљавања ноћне море, што би био још један доказ да оне поседују висок ниво перцепције и доживљаја. Пратили су навике морске животиње назване Костело 24 сата дневно месец дана у лабораторији Универзитета Рокефелер у Њујорку и забележили да се у четири наврата нагло пробудила и активирала „антипредаторско и предаторско понашање”, променивши боју и неуједначено млатарајући крацима. У два случаја је испустила црно мастило – што је уобичајено приликом бега од грабљиваца – упркос томе што их није било.

Истраживачи сматрају да је хоботница имала лош сан, односно ноћну мору. „То је било бизарно јер је изгледало као да је нешто боли, као да на тренутак пати. Након тога се понашала као да се ништа није догодило”, рекао је бихевиорални еколог Ерик Анхел Рамос за Live Science. Kада је хоботница стигла из дивљине, имао је озбиљне озледе, међу којима и губитак кракова, што значи да је већ доживела нападе предатора. У претходним студијама утврђено је да такви случајеви „могу резултирати дуготрајном бихевиоралном и неуралном преосетљивошћу”, што би значило да се животиња, вероватно сећала трауме коју је доживела.

Ново истраживање још нису прегледали независни стручњаци, али резултати указују на да би хоботнице могле имати искуства налик на снове, а то укључује и добре и лоше стране западања у дубок сан. Ако се ово потврди, то би био још један показатељ да ове животиње имају необично високу свест и интелигенцију. Биофизичар Марћело Магнаско казао је за New Scientist да је изузетно тешко проучавати мозак хоботнице и утврдити да ли уистину сањају: „Где поставити електроде на животињу која нема облик?”

Други научници истичу да би ово чудно понашање могло имати другачије објашњење. Биолошкиња Робин Крук са Државног универзитета Сан Франциско изјавила је за Live Science да би ово моглo бити и последица старења, када се тело хоботнице почиње распадати пре смрти. Наиме, животиња је угинула убрзо након ових посматрања. Дотична научница наводи да покрети указују на губитак моторичке контроле: „Могуће је да је старење узроковало овакво понашање”.

Штагод био узрок, није први пут да се код ових животиња забрежи изразито велики ниво свесности и интелигенције. Бројна истраживања показала су да хоботнице, као и бројне друге животиње, имају субјективну свест, односно свест о себи, да користе оруђа, да су знатижељне и заигране, да препознају свој одраз у огледалу и да могу решавати сложене задатке да дођу до хране. Примерице, знају да одврну поклопац тегле да би побегле или дошле до садржаја у посуди или ставиле каменчиће у шкољке да би остале отворене. Забележено је и како сакупљају љуске кокоса од њих парве покретна склоништа. Постоје студије које су показале да стрес који им изазива неприродно окружење (попут боравка у акваријуму) може узроковати агресивност, самоозлеђивање или, чак, самоубиство. Погледајте видео.снимак: https://www.youtube.com/watch?v=LzmJ5Vu3a-E.