Prošlo je bilo najtoplije u istoriji, što je podstaklo sušu, za koju su rekli da je bila najgora u najmanje 500 godina. Zasad je najteže u Španiji.
Južna Evropa se priprema za izuzetno sušno leto. Nekaa područja već pate zbog nestašice vode, a poljoprivrednici očekuju najgore prinose u više proteklih decenija. Godine uzastopne suše iscrpele su rezerve podzemne vode. Tlo je postalo suvo u Španiji i južnoj Francuskoj. Niski vodostaji reka i akumulacija prete proizvodnji hidroenergije.S temperaturama koje se penju prema prosecima iz letnih meseci, Evropa je – upozoravaju naučnici – na putu ka još jednom surovom letu. Prošlo je bilo najtoplije u istoriji, što je podstaklo sušu, za koju su rekli da je bila najgora u najmanje 500 godina.
Zasad je najteže u Španiji. „Situacija sa sušom pogoršaće se ovog leta”, najavio je za Reuters Horhe Olcina, profesor geografske analize na Univerzitetu u Alikanteu u Španiji. „U ovo doba godine jedino što možemo imati jesu lokalne oluje, koje neće rešiti deficit padavina.”Tražeći hitnu pomoć Evropske unije, španski ministar poljoprivrede Luis Planas upozorava da je „ova suša takvih razmera da se njene posledice ne mogu rešiti samo nacionalnim sredstvima”.
Južna Evropa nije jedina koja ove godine pati od ozbiljne nestašice vode. Rog Afrike prolazi kroz najgoru sušu u poslednjih nekoliko desetleća, dok je istorijska suša u Argentini uništila useve soje i kukuruza.Češće i ozbiljnije suše u mediteranskoj oblasti – ge je prosečna temperatura sada 1,5 stepen Celzijusa viša nego pre 150 godina – u skladu su s predviđanjima naučnika da će klimatske promene uticati na ovo područje. „Što se tiče klimatskih promena, to se uveliko uklapa u ono što očekujemo”, izjavila je Hejli Fauler, profesorka uticaja klimatskih promena na Univerzitetu Njukastl u Velikoj Britaniji.
Uprkos dugotrajnim prognozama, pripreme kasne. Mnogi poljoprivredni regioni tek treba usvoje mere za uštedu vode poput preciznog navodnjavanja ili da se prebace na useve otpornije na sušu, poput suncokreta. „Vlade kasne, kompanije kasne”, naglasio je Rober Votar, klimatolog i direktor francuskog Instituta Pjer-Simon Laplas. Neke kompanije ni ne pomišljaju da menjaju svoj model potrošnje, jedino pokušavaju da pronađu neke čudesne tehnologije koje će doneti vodu.
Francuska izlazi iz najsušnije zime od 1959. godine, sa upozorenjimaza krizu zbog suše koja su već aktivirana u četiri departmana, ograničavajući potrošnju vode koja nije prioritetna – uključujući za poljoprivredu.Portugalija, takođe, doživljava raniji dolazak suše. Otprilike 90% teritorije pati od suše, a ona jaka zahvatila je petinu zemlje – gotovo pet puta više od područja zabeleženog godinu dana ranije.
„Ozbiljna suša u južnoj Evropi posebno je zabrinjavajuća ne samo za tamošnje poljoprivrednike, već i što može povećati ionako vrlo visoke potrošačke cene”.
U Španiji, koja je beleži manje od polovine prosečne količine padavina do aprila ove godine, hiljade ljudi oslanjaju se na dostavu pijaće vode kamionima, dok su krajevi poput Katalonije uveli restrikcije. Neki poljoprivrednici su izvestili da će gubitak prinosa biti, čak, 80%. Među pogođenim kulturama su žitarice i uljarice. „Ovo je najveći gubitak žetve u proteklih nekoliko decenija. Stanje je gore nego prošle godine”, saoštio je povodom stanja u Španiji Peka Pesonen, koji vodi evropsku poljoprivrednu grupu Copa-Cogeca. Španija, inače, proizvodi polovinu maslina i trećinu voća u EU.
Sa rezervoarima na prosečno 50% kapaciteta, ova zemlja je nedavno izdvojila više od dve milijarde evra za financiranje odgovora na hitne događaje. Još čeka odgovor Evropske komisije na svoj zahtev za korišćenjem kriznog fonda od 450 miliona eura iz fonda EU za poljoprivredne subvencije. Komisija je rekla da pomno prati situaciju. „Ozbiljna suša u južnoj Evropi posebno je zabrinjavajuća ne samo za tamošnje poljoprivrednike, već i zato što može povećati ionako vrlo visoke potrošačke cene”, istakla je glasnogovornica Komisije Mirijam Garsija Ferer.
Slične bi se muke mogle pojaviti i u Italiji, gde do 80% snabdevanja vodom odlazi na poljoprivredu. Sa ovogodišnjim tankim snežnim pokrivačem i niskom vlagom u tlu, italijanski poljoprivrednici planiraju da smanje setvenu površinu za 6% u odnosu na prošlu godinu.Nakon dve godine nestašice vode, delovi severne Italije ušli su u maj sa 70% manjka u rezervama snežne vode i 40% manjka vlage u tlu, naglasio je Luka Broka, direktor istraživanja u italijanskom Nacionalnom istraživačkom veću. Uz toliko sasušeno tlo, kiša se ne upija, što ima razorne posledice.
(Indeks)
