Прошло је било најтоплије у историји, што је подстакло сушу, за коју су рекли да је била најгора у најмање 500 година. Засад је најтеже у Шпанији.
Јужна Европа се припрема за изузетно сушно лето. Некаа подручја већ пате због несташице воде, а пољопривредници очекују најгоре приносе у више протеклих деценија. Године узастопне суше исцрпеле су резерве подземне воде. Тло је постало суво у Шпанији и јужној Француској. Ниски водостаји река и акумулација прете производњи хидроенергије. С температурама које се пењу према просецима из летних месеци, Европа је – упозоравају научници – на путу ка још једном суровом лету. Прошло је било најтоплије у историји, што је подстакло сушу, за коју су рекли да је била најгора у најмање 500 година.
Засад је најтеже у Шпанији. „Ситуација са сушом погоршаће се овог лета”, најавио је за Reuters Хорхе Олцина, професор географске анализе на Универзитету у Аликантеу у Шпанији. „У ово доба године једино што можемо имати јесу локалне олује, које неће решити дефицит падавина.” Тражећи хитну помоћ Европске уније, шпански министар пољопривреде Луис Планас упозорава да је „ова суша таквих размера да се њене последице не могу решити само националним средствима”.
Јужна Европа није једина која ове године пати од озбиљне несташице воде. Рог Африке пролази кроз најгору сушу у последњих неколико десетлећа, док је историјска суша у Аргентини уништила усеве соје и кукуруза. Чешће и озбиљније суше у медитеранској области – ге је просечна температура сада 1,5 степен Целзијуса виша него пре 150 година – у складу су с предвиђањима научника да ће климатске промене утицати на ово подручје. „Што се тиче климатских промена, то се увелико уклапа у оно што очекујемо”, изјавила је Хejли Фаулер, професорка утицаја климатских промена на Универзитету Њукастл у Великој Британији.
Упркос дуготрајним прогнозама, припреме касне. Многи пољопривредни региони тек треба усвоје мере за уштеду воде попут прецизног наводњавања или да се пребаце на усеве отпорније на сушу, попут сунцокрета. „Владе касне, компаније касне”, нагласио је Робер Вотар, климатолог и директор француског Института Пјер-Симон Лаплас. Неке компаније ни не помишљају да мењају свој модел потрошње, једино покушавају да пронађу неке чудесне технологије које ће донети воду.
Француска излази из најсушније зиме од 1959. године, са упозорењима за кризу због суше која су већ активирана у четири департмана, ограничавајући потрошњу воде која није приоритетна – укључујући за пољопривреду. Португалија, такође, доживљава ранији долазак суше. Отприлике 90% територије пати од суше, а она јака захватила је петину земље – готово пет пута више од подручја забележеног годину дана раније.
„Озбиљна суша у јужној Европи посебно је забрињавајућа не само за тамошње пољопривреднике, већ и што може повећати ионако врло високе потрошачке цене”.
У Шпанији, која је бележи мање од половине просечне количине падавина до априла ове године, хиљаде људи ослањају се на доставу пијаће воде камионима, док су крајеви попут Kаталоније увели рестрикције. Неки пољопривредници су известили да ће губитак приноса бити, чак, 80%. Међу погођеним културама су житарице и уљарице. „Ово је највећи губитак жетве у протеклих неколико деценија. Стање је горе него прошле године”, саоштио је поводом стања у Шпанији Пека Песонен, који води европску пољопривредну групу Copa-Cogeca. Шпанија, иначе, производи половину маслина и трећину воћа у ЕУ.
Са резервоарима на просечно 50% капацитета, ова земља је недавно издвојила више од две милијарде евра за финанцирање одговора на хитне догађаје. Још чека одговор Европске комисије на свој захтев за коришћењем кризног фонда од 450 милиона еура из фонда ЕУ за пољопривредне субвенције. Kомисија је рекла да помно прати ситуацију. „Озбиљна суша у јужној Европи посебно је забрињавајућа не само за тамошње пољопривреднике, већ и зато што може повећати ионако врло високе потрошачке цене”, истакла је гласноговорница Kомисије Миријам Гарсија Ферер.
Сличне би се муке могле појавити и у Италији, где до 80% снабдевања водом одлази на пољопривреду. Са овогодишњим танким снежним покривачем и ниском влагом у тлу, италијански пољопривредници планирају да смање сетвену површину за 6% у односу на прошлу годину. Након две године несташице воде, делови северне Италије ушли су у мај са 70% мањка у резервама снежне воде и 40% мањка влаге у тлу, нагласио је Лука Брока, директор истраживања у италијанском Националном истраживачком већу. Уз толико сасушено тло, киша се не упија, што има разорне последице.
(Индекс)
