Но оно што је неминовно не може се спречити – најзад су сами оператори понудили јефтине разговоре са светом, а данас уз Zoom и Teams ретко ко и помишља да зове телефоном. А оператори? Нашли су начине да и даље добро зарађују нудећи друге сервисе. Тако ће бити и са ромингом.
Дејан Ристановић
Рестрикције су блаже, границе се отварају, људи излазе из кућа жељни нормалног живота. У нашем блоку о повратку у канцеларије (PC press) видећете да 27% анкетираних жели да ради као пре ковида, док само њих 7% жели да трајно ради од куће. Остали прижељкују хибридну варијанту. Kада се ради о путовањима, ствари су нешто другачије – чак 61% запослених жели да пословно путује колико и раније, а од одмора и туризма готово нико не одустаје. И тако, идемо на пут – колико интернета да спакујемо?
Kако понети интернет?
Живот више не можемо ни да замислимо без смартфона у џепу, а та направа нема много смисла без пуног приступа интернету. У домаћем саобраћају све то више није скупо, у пакетима је по 10, 20 или 100 гигабајта, али роминг остаје озбиљан изазов. Од 1. јула неће се наплаћивати у суседним државама, а на том списку се сада појављује и Грчка, мада није јасно речено да ли ће се то односити само на разговоре или и на пренос података. Kо год путује даље, мораће да се сналази. Kао уосталом и претходних година.
Срећна околност је што наши мобилни оператори, притиснути конкуренцијом, нуде све згодније роминг додатке. Kод мог оператора без додатних трошкова имам 1 GB дата саобраћаја у ромингу у месечно, што је за краћа пословна путовања сасвим довољно – не морам баш да гледам филмове или YouТubе кад нисам на неком Wi Fi-ју. Згодно је што не морам да размишљам о картицама локалних оператора и што могу да користим своју квоту чим слетим, а незгодно је што се човек увек помало нелагодно осећа – да нема неких ситних слова у условима коришћења, да се не повежем на неку погрешну мрежу па кад после стигне рачун…
Зато многи, нарочито када се ради о дужем одмору, купују локалну SIM картицу, што захтева време и стрпљење. Често се деси да за активацију те картице треба разговарати са оператером на локалном језику, регистровати се на сајту који не разумете, плаћати кредитном картицом неке допуне… Ако често путујете у исту земљу, можете касније и да одржавате своју тешко набављену (обично припејд) SIM картицу тако што повремено доплаћујете неки мањи износ, али правила се неминовно мењају па такав аранжман обично више кошта него што вреди.
Роминг одлази у историју?
Можда најбоље решење је куповина неке од универзалних путничких SIM картица, које често продају велике авио компаније. Најпре је била популарна „Луфтханса”, али су они у задње време некако запоставили тај сервис. Зато тренутно препоручујем airBalticCardMobile. Цене су солидне ма где у свету да се нађете, избор пакета и одржавање картице кроз мобилну апликацију функционише одлично, а од скора је на располагању еSIM, па ако имате неки од модернијих смартфона не морате да чекате да физички SIM стигне поштом.
Верујем, ипак, да се са роминг ом нећемо још дуго мучити. Мобилни оператори се не одричу лако велике зараде, али сетимо се да су се сличне ствари дешавале и када је дошао интернет, па се показало да можете да разговарате са пријатељима широм света потпуно бесплатно, уместо да плаћате астрономске телефонске рачуне. Било је тада велике повике на саму реч VoIP, претило се затворским казнама, одузимана је опрема, нама је чак инспекција долазила у редакцију када смо у PC#109 (март 2005) приказали Gigaset телефон који омогућава јефтино телефонирање по свету…
Но оно што је неминовно не може се спречити – најзад су сами оператори понудили јефтине разговоре са светом, а данас уз Zoom и Teams ретко ко и помишља да зове телефоном. А оператори? Нашли су начине да и даље добро зарађују нудећи друге сервисе. Тако ће бити и са ромингом.
(Извор PC press)
