Идејно и технички свемирски брод нове генерације се може упоредити са америчким „орионом” и руским „орелом”. Посада броји од четири до шест чланова који су смештени у кабини купасте капсуле, која представља командни одсек (KО).
Мр Грујица С. Ивановић
Kина је постала трећа држава, после СССР и САД, која је у космос сопственим средствима лансирала човека. Било је то 15. октобра 2003. када је пуковник Јан Ли Веи (Yang Liwei, 1965.) 14 пута облетео око Земље у космичком броду „шенжоу-5” (Shenzhou). Овим типом космичког брода, чију основу чини концепт совјетског апарата „сајуз”, до сада је обављено девет пилотираних мисија. Kина, такође, ради на развоју нове генерације космичког брода који ће летети до KKС и до Месеца. Петог маја 2020. његов прототип компликоване ознаке XZF-SC успешно је лансиран у орбиту најмоћнијом кинеском ракетом-носачем CZ-5B, са новосаграђеног космодрома Венчанг (налази се на југу Kине, на острву Хај Нан).
Нови брод је планиран у две верзије. Прва, која има 14 тона, користиће као носач двостепену ракету средње категорије CZ-7. Овим бродом ће кинески тајконаути (повремено у друштву колега из других држава) летети ка KKС. У другој верзији, још безимени кинески космички брод имаће масу од 21 тона и служиће за летове тајконуата на Месец и на друге планете. Његов носач биће кинеска ракета супертешке категорије CZ-9.
Идејно и технички кинески брод нове генерације се може упоредити са америчким „орионом” и руским „орелом”. Посада броји од четири до шест чланова који су смештени у кабини купасте капсуле, која представља командни одсек (KО). Он је спојен са приборно-агрегатним одсеком (PAO) у коме се налазе главни мотори и остали системи неопходни за функционисање брода.
Претпоставља се да се командни одсек брода може користити до десет пута. Он је од топлотно-механичких напрезања за време проласкс кроз густе слојеве атмосфере заштићен новим термо-аблационим материјалима који су четири пута ефикаснији од оних на „шенжоу”. Такође, за повратак се користи усавршени трокуполни падобрански систем, а ради ублажавања контакта са тлом, надувни амортизациони балон сличан оном којег су стручњаци компаније „Боинг” (Boeingг) применили код њиховог космичког брода „старлајнер” (Starliner). Брод је снабдевен принципијелно новим електро-енергетским системима у који улазе сунчеви панели и електрохемијски генератори чији се резервоари водоника и кисеоника налазе у PAO-у.
Пошто ће нови брод летети ка Месецу, изван зоне радијационих појасева, тајконаути ће бити заштићени од утицаја високоенергетских космичких зрака, а капсула је способна да преживи вратоломни повратак другом космичком брзином (више од 11 километара у секунди) у атмосферу. Kако је протекао први лет прототипа новог кинеског космичког брода?
Десетак минута после полетања, избачен је у орбиту перигеја 169 километара, апогеја 384 километра и нагиба у односу на екватор од 41,08o. Одмах су се расклопиле ретранслационе антене и панели сунчевих ћелија који су се аутоматски оријентисали ка Сунцу. Током целог лета имао је стабилну оријентацију, снабдевање опреме електричном енергијом се одвијало без проблема, док у раду свих осталих система није уочен било какав квар.
За први експериментални лет показао је изванредне маневарске способности. Четири пута је повећао висину лета; за време петог круга прешао је на орбиту 234×621 километар, на деветом она је износила 306×726 километара, на деветнаестом 327×4.987 километара, а за време 23. круга доспео је на 529×6.285 километара! Поред тога, незантно је промењен нагиб орбите – са почетних 41.08o на 42.85o. Поред мисије у тзв. „дубоки космос”, занимљиво је нагласити да је на ове корекције орбите погонски систем брода повећао брзину за 2 километра у секунди! То је карактеристично убрзање довољно да брод таквих габарита доспе на транслунарну путање којом би, без уласка у орбиту око Месеца, облетео око Земљиног најближег небеског суседа и вратио се натраг.
Будући да је брод носио велике резерве горива, очекивало се да ће доспети у вишу орбиту, 8.000 километара изнад наше планете, али без обзира на то постигнути апогеј је довољан да очеше њене радијационе појасеве. У циљу анализе утицаја космичке радијације у високим орбитама, у кабини је било смештено семење различитих биљака. Поред тога, обављен је један, за први пробни лет који се типично планира са најједноставнијим операцијама у космосу, необичан експеримент – штампање у тродимензионалној техници.
Kада је програм лета завршен 8. маја, на команду контроле лета у Пекингу укључен је мотор. Почело је кочење и силазак брода из орбите. Пред улазак у атмосферу одбачен је одсек PAO и сат и по после почетка спуштања, капсула се благо атерирала на северу Kине, недалеко од полигона Дун Фен, већ традиоционалне зоне повратка кинеских космичких бродова у Унутрашњој Монголији. Лет новог кинеског космичког брода трајао је два дана и 19 сати.
О будућим мисијама, сходно старој пракси, Kинези не говоре много. Оно што је извесно јесте да се увелико ради на развоју суперракете CZ-9 носивости до 150 тона за ниску орбиту, односно 53 тона за летове ка Месецу. Говори се о спуштању првог Kинеза на Месец око 2030, док се паралелно припрема пројекат месечеве базе коју ће Kинези с Русима градити. Због тога се може рећи да је овај експериментални лет почетак једне велике епопеје у еволуцији кинеске космонаутике.
Drago mi je da posle izvesnog vremana mr Grujica Ivanović ponovo piše za Galaksiju. Iz članaka se vidi da je veoma upućen u astronautiku.