„То је далекосежна књига (Огледи о одбрани, проф. др Јована Бабића) високе амбиције и сигурно ће оставити дубок траг у нашој друштвеној науци”.
Проф. др Јован Ћирић
Задовољство ми је да напишем кратку рецензију за нову књигу Јована Бабића „Огледи о одбрани”. Јован Бабић, за кога могу да кажем да ми је пријатељ, један је од наших најбољих филозофа и друштвених теоретичара. Његова књига „Морал и наше време” оставила је дубок траг у нашој научној заједници, зато што се бави најважнијим питањима нашег укупног света, пре свега политичког. Ова нова књига се у неком смислу може сматрати наставком претходне, управо по тематици коју обрађује. И у овој књизи Бабић се бави питањима слободе, личне и колективне.
Слобода одлучивања претпоставља идентитет, па политичка слобода претпоставља колективни идентитет. У праву се тај идентитет испољава као законодавна воља, оно што је извор овлашћења за примену донетих закона. А када се закони једном донесу они праве јаку демаркацију између онога што је допуштено и онога што није, што је забрањено. Да поступак спречавања онога што је забрањено не би био насиље потребно је да закон буде заснован на слободном пристанку.
Треће поглавље, „Толеранција и доктринарно
зло” представља веома амбициозан пројекат
израде једне нове топологије зла.
Тиме се међутим не исцрпљује потреба за додатним прецизирањем ових појмовних и вредносних дистинкција (а филозофија се по Бабићу бави управо истраживањем појмова и појмовних дистинкције, укључујући ту и вредности). Једна од тих додатних потреба за прецизирањем односи се, у домену онога што је допуштено, на разлику између приватних и јавних интереса, што повлачи потребу за разликовањем оних поступака који се тичу само делатника и оних наших поступака који се тичу и других. Без те дистинкције нема могућности да се успостави вредност приватности. Те две теме, идентитет и приватност, предмет су обраде у прве две главе књиге, „Слобода, живот и тајна идентитета” и „Поступци који се тичу само делатника и поступци који се тичу и других”.
Највећи део, књиге посвећен је политичким
темама, прецизније говорећи темама политичке
етике, међународне етике и етике сукоба.
Треће поглавље, „Толеранција и доктринарно зло” представља веома амбициозан пројекат израде једне нове топологије зла; то поглавље представља свакако један од највреднијих научних резултата на овим просторима у последњих неколико деценија. На крају овог, првог дела, налази се кратак апендикс са лапидарним насловом „Желети и хтети”. У њему се излаже појмовна скица разликовања између могућег и стварног.
Други, највећи део, књиге посвећен је политичким темама, прецизније говорећи темама политичке етике, међународне етике и етике сукоба. У њему се посебно анализирају неке од међународних политичких појава које су и нас погодиле, међународне економске санкције, сецесија, војне интервенције и, посебно, рат. Тема рата је обрађена у неколико поглавља укључујући и апендикс. У овом делу посебно бих истакао две главе неједнаке дужине, компрехензивну студију о рату, „Етика рата и ‘теорија праведног рата’” и „Исправно и нужно”, поглавље у коме се обрађују услови за правичну и рационалну одбрану и, посебно, питање морално и политички оправдане капитулације у рату. У овом делу не треба прескочити ни главу „Структура мира”, у којој се питање дијалектике између рата и мира обрађује на један дубински филозофски начин.
Трећи део књиге се фокусира на међународну етику из другог угла, угла глобализације. Ту се детаљно и на филозофски свеж начин, обрађује питање светске власти, начина настанка закона, статуса територије и права на слободно кретање. Укратко, Бабић у тим главама обрађује питање шта значи рећи да је свет један, и да ли то што је свет један повлачи да сви ми треба да будемо исти или можемо бити, или остати, различити. Овај трећи део се такође завршава једним апендиксом који ће својом егзотичношћу вероватно привући посебну додатну пажњу неких читалаца.
Књига професора Бабића је пре свега оригинална и релевантна. Она се бави неким од најважнијих проблема са којима се суочава савремени свет: питањем свођења политичког колективног идентитета на агрегате појединаца и редефинисање појма законодавне воље у том смислу, питањем како установити разлику између приватне и јавне сфере, где су границе слободе и толеранције и феноменом доктринарног зла које карактерише идеолошки приступ друштвеној стварности, питањем логике политичких сукоба као што су ратни сукоби, питањем моралног статуса текућег процеса глобализације и другим важним питањима садашњице (као што је питање територија и права кретања у миграцијама). То је далекосежна књига високе амбиције и сигурно ће оставити дубок траг у нашој друштвеној науци.
Бабићева књига свакако представља допринос науци на много начина. Она је намењена висококомпентентним читаоцима, законодавцима, судијама, доносиоцима политичких и правних одлука, високим официрима, а не само студентима. Начин на који је Бабић обрадио морални и политички статус победе и пораза у студији „Исправно и нужно” биће трајни допринос многим наукама. За мене је посебно изазовна његова далекосежна филозофска анализа разлике између морала и других области људске праксе, не само права него и политике, економије и војних наука. Анализа те разлике се провлачи кроз целу књигу.
