Астрономи су, можда, решили једну мистерију стару 40 година.
Астрономи су мислили да разумеју термонуклеарне експлозије у звездама, но најновије откриће показало је да још имају много тога да науче. Новооткривена врста звездане експлозије могла би помоћи да се боље разумеју термонуклеарна догађања на мртвим звездама. Нови феномени називају се микронове, а одвијају се на површини белих патуљастих звезда које активно гутају материјал из блиског бинарног сапутника (друге звезде).
Накупљање материјала на белом патуљку резултира локализованим термонуклеарним праском, односно микроновом. Те експлозије су виђене како изгарају десетине до стотине трилиона килограма звезданог материјала у сатима. Ако је то тешко замислити, то је истоветно са неколико милијарди Великих пирамида у Гизи или око хиљадитог делића Месечеве масе. „Феномен доводи у питање наше разумевање како се догађају термонуклеарне експлозије у звездама. Мислили смо да то знамо, али ово откриће предлаже потпуно нови начин да то постигнемо”, каже астрофизичарка Симоне Скаринђи са Универзитета Дарам у Великој Британији.
Бели патуљци у блиским бинарним системима могу функционисати као термонуклеарне експлозивне машине. Бели патуљак је оно што је познато као мртва звезда, односно преостало колабирано језгро након што је звијезда главног низа остала без горива и избацила свој спољашњи материјал. Остале звезде ове врсте, у различитим масеним класама, укључују неутронске звезде и црне рупе.
„Први пут смо видели да се фузија водоника може догодити и на локализован начин. Гориво водоника може бити садржано у подножју магнетских полова неких белих патуљака, тако да се фузија догађа само на тим магнетским половима.”
Језгро белог патуљка је врло густо. Звезде белих патуљака имају масу до 1,4 пута већу од масе Сунца, упаковану у куглу величине Земље. Многе од њих могу се наћи у бинарним системима. У ретким случајевима, око 10 их је идентификовано у нашој галаксијии, чланице бинарних система су довољно близу да бели патуљак одвоји материјал од друге звезде, што резултира такозваном понављајућом новом.
Док се две звезде врте једна око друге, мањи, гушћи и масивнији бели патуљак извлачи материјал – првенствено водоник из својег пара. Тај се водоник накупља на површини белог патуљка, где се загрева. Повремено маса постаје толико велика да су притисак и температура на дну слоја довољни да изазову термонуклеарну експлозију, насилно избацујући вишак материјала у свемир. Та се екплозија зове нова.
Микронова, открили су Скаринђи и његов тим, јесте попут мање верзије ове експлозије. Истраживачи су први идентификовали белог патуљка који емитује микронову у подацима TESS телескопа (Transiting Exoplanet Survey Satellite) за лов на егзопланете. TESS је оптимизован за проналажење врло малих варијација сјаја у звездама с егзопланетама у орбити; егзопланета која пролази испред звезде узрокује врло мало затамњење.
У подацима TESS-а тим је открио микронове када је пронашао кратки бљесак светлости из биелог патуљка, а не затамњење. То је подстакло потрагу за сличним догађајима код других белих патуљака. Укупно су пронашли три праска, од којих је трећи, након накнадних посматрања, довео до открића досад непознатог белог патуљка. Но, бљескови су били сувише мали да би били нова, која је снажнији и дуготрајнији. Стога је тим кренуо у проналажење сценарија који би могао објаснити опажања. Открили су да су највероватније објашњење микронове, односно нови тип експлозија у свемиру.
Kада је бели патуљак са снажним магнетским пољем у блиском бинарном систему, он може усисавати материјал из свог супутника. Магнетско поље проводи тај материјал до полова белог патуљка, где се накупља да би на крају изазвао избијање, слично (али мањег размера) од типичне нове белих патуљака.
„Први пут смо видели да се фузија водоника може догодити и на локализован начин. Гориво водоника може бити садржано у подножју магнетских полова неких белих патуљака, тако да се фузија догађа само на тим магнетским половима. То доводи до експлодирања микрофузионих бомби, које имају око милиоти део снаге експлозија нова, отуда назив микронова”, каже астроном Паул Хрут са Универзитета Рoдбауд у Холандији.
Резултат овог истраживања би могао решити деценијама дугу мистерију. Наиме, један од белих патуљака, у бинарном систему TV Columbae, посматран је како показује сличне бљескове током последњих четрдесетакк година. Сличне експлозије забележене су и на другим високо магнетизованим белим патуљцима током година. Ово откриће сугерише да би микронове могле бити прилично честе, али астрономи ће морати прикупити више опажања да би их дубље разумели. „То само показује колико је свемир динамичан. Ови догађаји могу бити прилично чести, али зато што су тако брзи да их је тешко ухватити у акцији”, истиче Симоне Скаринђи. Истраживање је објављено у знанственом часопису Nature.
(Извор Зимо)
