Pustinja Naska u Peruu je poput umetničke galerije sa izloženim delima istoimenog drevnog naroda koji je na tim prostorima živeo hiljadu godina (od 500. pre nove ere i 650. godine). Naime, oni su stvorili upečatljive linije fascinantnih oblika, dugačke i po nekoliko kilometara.Mada su vidljive s nekih obližnjih brežuljaka ili iz vazduha, za sada nije otkriven veliki postotak.
Prošle godine je arheolog iz Perua Džoni Isla izjavio da su pronašli samo pet posto. Istraživači sa Univerziteta Jamagata sarađivalisu s lokalnim arheolozima i pronašli još stotinak novih tajanstvenih crteža.Područje su pretražili dronovima i snimali ga vazduha, tako su prepoznali 168 novih geoglifa, od kojih je otprilike 50 prikazivalo ljudske figure. Ostali su predočavali ptice, orke, mačke, zmije ili su to bile jednostavne linije ili trapezoidni uzorci. Teško je reći kada su tačno nastale, ali glinene posude pronađene u blizini datiraju od 100. godine pre Hrista do 300. godine naše ere.
Linije su gotovo potpuno ravne, ponekad dugačke do 20 kilometara, a kreirani su li oblici ili likovi od nekoliko do više stotina metara. One koje prikazuju likove često su duboke samo nekoliko centimetara, i nastale su prevrtanjem ili uklanjanjem crvenkastog kamenja ili skidanjem površinskih crvenkastih slojeva tla da bi se otkrio beli sloj ispod.Mnoge ilustracije iscrtane su na ravnom terenu, zbog čega nisu lako vidljive sa obližnjih uzvisina. Stoga su bespilotne letelice poslužile za njihovo otkrivanje. Dodatno su stručnjaci koristili veštačku inteligenciju ili programe koji prepoznaju različite obrasce brže i bolje od ljudskog oka.
Linije u Naski su jedna od najintrigantnijih misterija u povesti, čak se ni danas ne zna njihova prava svrha, piše Science Alert.Već desetlećima se nude različita tumačenja. Najčešće objašnjenje jeste da su bile namenjene bogovima na nebu, koji ih mogu posmatrati odozgo. Druga popularna pretpostavka sugeriše da su likovi i uzorci nastali u ritualne astronomske svrhe i na neki način su prikazivali položaje zvezda.
Naravno, postoje i čudnija objašnjenja, iza kojih ne stoji naučna zajednica, a pominje se komunikacija s vanzemaljcima ili nekim drugim mističnim bićima. Primerice, švajcarski autor Erih fon Deniken je 1968. u knjizi „Sećanja na budućnost”izneo hopotezu da su mogle služiti vanzemaljcima kao sletište i uzletište.Do 1994. pronađeno je tridesetak geoglifa, i to uglavnom biljaka i životinja. Kasnije se ispostavilo da se radi o vrhu sante leda. Do 2019. su arheolozi otkrili skoro 200, od kojih je nekoliko prikazivalo humanoidne figure. Nakon ovog novog pronalaska broj se povećao na 358.
(Ilustracije Univerzitet Jamagata)
(Indeks)
