Пустиња Наска у Перуу је попут уметничке галерије са изложеним делима истоименог древног народа који је на тим просторима живео хиљаду година (од 500. пре нове ере и 650. године). Наиме, они су створили упечатљиве линије фасцинантних облика, дугачке и по неколико километара. Мада су видљиве с неких оближњих брежуљака или из ваздуха, за сада није откривен велики постотак.
Прошле године је археолог из Перуа Џони Исла изјавио да су пронашли само пет посто. Истраживачи са Универзитета Јамагата сарађивалису с локалним археолозима и пронашли још стотинак нових тајанствених цртежа. Подручје су претражили дроновима и снимали га ваздуха, тако су препознали 168 нових геоглифа, од којих је отприлике 50 приказивало људске фигуре. Остали су предочавали птице, орке, мачке, змије или су то биле једноставне линије или трапезоидни узорци. Тешко је рећи када су тачно настале, али глинене посуде пронађене у близини датирају од 100. године пре Христа до 300. године наше ере.
Линије су готово потпуно равне, понекад дугачке до 20 километара, а креирани су ли облици или ликови од неколико до више стотина метара. Оне које приказују ликове често су дубоке само неколико центиметара, и настале су превртањем или уклањањем црвенкастог камења или скидањем површинских црвенкастих слојева тла да би се открио бели слој испод. Многе илустрације исцртане су на равном терену, због чега нису лако видљиве са оближњих узвисина. Стога су беспилотне летелице послужиле за њихово откривање. Додатно су стручњаци користили вештачку интелигенцију или програме који препознају различите обрасце брже и боље од људског ока.
Линије у Наски су једна од најинтригантнијих мистерија у повести, чак се ни данас не зна њихова права сврха, пише Science Alert. Већ десетлећима се нуде различита тумачења. Најчешће објашњење јесте да су биле намењене боговима на небу, који их могу посматрати одозго. Друга популарна претпоставка сугерише да су ликови и узорци настали у ритуалне астрономске сврхе и на неки начин су приказивали положаје звезда.
Наравно, постоје и чуднија објашњења, иза којих не стоји научна заједница, а помиње се комуникација с ванземаљцима или неким другим мистичним бићима. Примерице, швајцарски аутор Ерих фон Деникен је 1968. у књизи „Сећања на будућност” изнео хопотезу да су могле служити ванземаљцима као слетиште и узлетиште. До 1994. пронађено је тридесетак геоглифа, и то углавном биљака и животиња. Касније се испоставило да се ради о врху санте леда. До 2019. су археолози открили скоро 200, од којих је неколико приказивало хуманоидне фигуре. Након овог новог проналаска број се повећао на 358.
(Илустрације Универзитет Јамагата)
(Индекс)
