Резултати утиру пут новој класи третмана за велики депресивни поремећај (VDP) и друге поремећаје расположења које је тешко лечити. VDP је један од најчешћих менталних поремећаја, који погађа стотине милиона широм света.
Kинекски научници објавили су истраживање што указује на могућност настанка нове класе антидепресива који би могли бити бољи учинак од постојећих, будући да делују брже и да не би требало да имају озбиљне нуспојаве какве често имају постојећи. Према студији објављеној у угледном часопису Science ново једињење малог молекула које регулише активирање серотонергичких неурона има брзоделујући антидепресивни учинак. Резултати утиру пут новој класи третмана за велики депресивни поремећај (VDP) и друге поремећаје расположења које је тешко лечити. VDP је један од најчешћих менталних поремећаја, који погађа стотине милиона широм света.
Према Еуростату, у 2019. су по стопи хроничне депресије међу земљама Европске уније предњачиле: Португалија (12.2 посто), Шведска (11.7 посто) и Немачка и Хрватска (обе по 11.6 посто). Занимљиво је да нордијске земље троше више антидепресива од европског просека, а да је по потрошњи у вуропи предводник Исланд, који је више пута проглашаван једном од најсрећнијих земаља света. То се делом може приписати зимским депресијама које су чешће у северним крајевима, а делом здравственим системима и политикама.
Већина данашњих антидепресива циљано делује на транспортер неуротрансмитера серотонина (SERT). Најпопуларнији антидепресиви спадају у групу тзв. селективних инхибитора поновног складиштења серотонина (SSRI). Иако нису тако делотворни као електрошокови или неки старији антидепресиви, који су такође деловали и на неуротрансмитер допамин, а не само на серотонин, они су данас најчешћи избор јер имају значајно најмање нежељених нуспојава. Реч селективни односи се на чињеницу да селективно делују само на серотонин. Смишљени су на темељу идеје да би депресија могла бити последица хемијске неравнотеже у мозгу или мањка неуротрансмитера серотонина, који се популарно назива хормоном среће, а повезан је са депресијом.
Серотонин је мождани гласник (неуротрансмитер) који преноси сигнале између нервних ћелија у мозгу и сматра се да је укључен у регулацију многих функција, због чега, поред осталог, утиче на емоције, расположење, памћење и сан. Бројне студије показале су да SSRI-еви делују на многе болеснике (на око 30%, а у 67% случајева делује барем неки антидепресив).
Kако функционише серотонин? За разумевање новог открића добро је схватити како делују SSRI-еви. Нервне ћелије у мозгу комуницирају преко синапси, места на којима се појединачни неурони додирују и комуницирају. У том процесу пресинаптички неурон, онај који шаље сигнал, излучује серотонин у синапсу. Серотонин путује кроз синапсу и коначно се веже за рецепторе постсинаптичког неурона, оног који прима сигнал. На тај начин сигнал је одаслат из једног неурона у други у низу неурона у мозгу. Да би омогућило живцу да се опорави и прими следећу поруку, тело има паметно решење. То је механизам којим уклања неуротрансмитере из рецептора, рециклира их и допушта да се врате у изворни живац (поновно преузимање) да би се могли поново користити у преношењу порука. Тиме завршава процес комуникације између пресинаптичког и постсинаптичког неурона.
Kако функционишу антидепресиви SSRI-еви? Антидепресив SSRI, када га попијемо, пролази кроз крвно-мождану баријеру у мозгу и долази до синапси где се веже за ћелијске пумпе пресинаптичког неурона које би требало да рециклирају или реапсорбују серотонине што су обавили своју функцију (графика доле). На тај начин SSRI блокира реапсорпцију или поновно складиштење серотонина. Због тога долази до повећања концентрације серотонина у синапсама, а чиме се повећава њихово деловање на синаптичке рецепторе постсинаптичких неурона. Kоначно, тако се појачава сигнал који се преноси међу неуронима, што позитивно делује на расположење.
Посао транспортера серотонина (SERT) у овом процесу је да упије вишак серотонина након што га неурон испали према следећој нервној ћелији у низу. Сматра се да код неких људи SERT можда ради пребрзо и да може сакупити сав серотонин пре него што следећа ћелија чује сигнал. Поједностављено речено, њихове нервне ћелије шапућу уместо да разговарају наглас. SSRI-еви успоравају прикупљање серотонина путем транспортера као што је SERT и процес враћања серотонина на крај неурона из којег долазе. Kако смо већ рекли, они то раде тако што блокирају ћелијске пумпе пресинаптичког неурона које имају функцију да их усисају. Сматра се да то значи да серотонин дуже остаје у простору између ћелија, што повећава шансе да ће друга ћелија примити поруку, а тиме ће, сликовито речено, шапат поново постати говор. Но ово тумачење није коначно јер би антидепресиви у том случају требало да делују одмах након што се попију, а учинак почиње да осећа тек после више седмица.
Зашто се траже нови антидепресиви? Чињеница да антидепресивима треба око четири седмице да почну деловати један је од кључних разлога потраге за новим класама антидепресива. Такође SSRI-еви у ретким случајевима могу имати озбиљне нуспојаве, укључујући самоубилачке мисли, а само део пацијената се опоравља након лечења. Због тога је минулих година расло интересовање за кетамин, понајвише захваљујући његовим брзим антидепресивним и антисуицидалним својствима код пацијената с депресијом резистентном на лекове. Но његов потенцијал да изазове зависност, а и опасност да делује као покретач схизофреније, што је изазвало забринутост. Због свега наведеног постоји потреба за новим, брзоделујућим антидепресивима и једињењима без озбиљних недостатака.
Шта је то кинески тим открио? У новом истраживању Нан Сун и колеге представили су једно такво решење. Осмислили су антидепресив који делује тако да омета интеракцију између SERT-а и неуронске синтезе азотовог оксида (nNOS). Аутори су открили да одвајање SERT-а од nNOS-а у мозговима мишева смањује међућелијски серотонин у подручју мозга које се назива дорзалнo raphe језгрo. То је појачало активност серотонергичких неурона у овом подручју и драматично повећало отпуштање серотонина у медијални префронтални кортекс. Према налазима студије, ово је резултирало брзим антидепресивним учинком у мишјем моделу великог депресивног поремећаја.
„Открили смо једињење малог молекула, ZZL-7, које је изазвало антидепресивни учинак два сата након третмана без нежељених нуспојава. Ово једињење или аналогни реагенси могли би послужити као нови, брзо делујући третмани за велики депресивни поремећај”, пишу у студији аутори. Наравно, треба причекати да нови приступ прође клиничка испитивања да би се делотворност и сигурност потврдиле на људима. Али откриће новог механизма обећава.
(Индекс)
