Иако је класични колонијализам завршен, бивше колонијалне силе су задржале империјални статус у науци. (Ово је примјетно и у архаичној терминологији: водећи лондонски универзитет се још увијек зове Империјални колеџ). Типични примјер новог империјализма у науци, према Деб Роју, јесте међународно рангирања универзитета.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Склоност ка геноциду је интегрални дио људске природе. Ово је теза коју је развио Џаред Дајмонд у књизи „Трећи шимпанза: Еволуција и будућност људске животиње”. Његова етнографска истраживања су показала да сусрети технолошки супериорних људских цивилизација с примитивним варијантама готово увијек завршавају геноцидом на штету примитиваца.
Модерност је само донекле ублажила дивљину супремацијског инстикта. Геноцид је замијењен империјализмом. О овоме свједочи нова књига британског историчара Вилијама Дарлимпла (William Darlymple) „Анархија: Неуморни успон East India Company (Bloomsbury, 2019).
Вилијам Дарлимпл (Википедија)
Kроз узбудљиви наратив, Дарлимпл анализира технику којом је East India Company, претеча модерних корпорација, девастирала природне ресурсе Индије, њен народ и његову културу. Дарлимпл, ваљда да би се искупио у име своје отаџбине, Велике Британије, за подлост скривања тајни бруталног империјализма, неувијено саопштава истину да империјализам постоји и данас на исти начин као и у вријеме моћне East India Company. Нови империјалисти су модерне западне корпорације којима је мета глобално човјечанство. Територијална освајања и брутално искориштавање ресурса су замијењени суптилнијим формама империјализма. Глобални људски колектив се, у линији са раном али нешто ублаженом Дајмондовом тезом, састоји од малог броја технолошки супериорних корпоративних освајача и глобалне људске масе која постаје технолошко робље.
Нова форма империјализма је присутна и у науци. Али, да би се разумио империјализам науке, не треба се ослањати на западне ауторе који ће о овој форми империјализма писати као и Дарлимпл, post festum пост, тек за неких 50 или 100 година. Док се то не деси, једини аутентични извор су аутори чији је етнички колектив немилосрдну империјалну прошлост осјетио на властитој кожи.
Предавач на Универзитету у Редингу, Рохан Деб Рој, азијског је поријекла и специјалиста за империјану историју, колонијализам и форме научног империјализма. Његова књига „Маларијски субјекти: Империја, медицина и нељуди у британској Индији од 1820-1909”, освојила је другу награду Британског удружења за историју науке за 2018. годину. У изванредном есеју на утицајном порталу The Conversation, Деб Рој је анализирао империјализам науке. Ево неких кључних теза.
Типични примјер новог империјализма у науци, према Деб Роју, јесте међународно рангирања универзитета. Ова пракса преко разних западних листа и једне кинеске, фаворизује америчке и западноевропске универзитете, научне часописе под њиховом контролом и западну академску корпоративну културу
Британски армијски доктор и нобеловац, Сер Роналд Рос, стручњак за маларију, у децембру 1899. године на једном предавању у Ливерпулу, које цитира часопис Science од 5. jануара 1900. године, рекао је: „У сљедећем вијеку, успјех империјализма ће у великој мјери зависити од успјеха под микроскопом”. Мотивација за истраживање узрока и лијечење маларије није добробит локалног становништва, него здравствена заштита британских војника и империјалних чиновника у тропским дијеловима империје. Kрајњи резултат, према Деб Роју, јесте „експанзија и консолидација колонијалне власти”.
Илустрација (Google.com)
Kроз причу о мајору Росу и маларији, Деб Рој открива суштину империјалне технике. Британци морално оправдавају империјализам тврдећи да су великодушни према колонизованим народима зато што их цивилизују. Тиме се прикрива империјална стварност према којој је западна наука, посебно британска, неопходна освајачка технологија. Зато Деб Рој и његове колеге заговарају „деколонизацију науке” која и данас пати од империјалне ароганције. (Заговорница деколонизације науке била је и најзначајнија жена индијске политике, Индира Ганди).
Деб Рој корјене ароганције проналази дубоко у империјалној прошлости. Британски политичари и научници су неријетко заговарали тезу да је британска раса интелектуално супериорнија од колонијалних раса. На примјер, утицајни историчар и политичар из 19. вијека, Томас Маколеј, сматрао је да језици као санскрит или арапски, не посједују прецизност неопходну за научни дискурс. Умјесто прецизности, пуни су „монструозних предрасуда” или „лажне историје, астрономије и медицине”. Научник и полимат Сер Френсис Галтон, Дарвинов рођак, тврдио је да су Англосаксонци за два интелектуална нивоа изнад афричких негроида. И Дарвин је, према Деб Роју, заступао сличну форму расизма.
Иако је класични колонијализам завршен, бивше колонијалне силе су задржале империјални статус у науци. (Ово је примјетно и у архаичној терминологији: водећи лондонски универзитет се још увијек зове Империјални колеџ). Типични примјер новог империјализма у науци, према Деб Роју, јесте међународно рангирања универзитета. Ова пракса преко разних западних листа и једне кинеске, фаворизује америчке и западноевропске универзитете, научне часописе под њиховом контролом и западну академску корпоративну културу. Слијепо и некритичко прихватање оваквих трендова је вазалски поклич у славу новог империјализма. Апсурдно клањање модерној форми технолошког ропства. Ропство је посљедица још једног империјалног трика: западне институције су најбрже у монетизацији научних открића које онда скупо продају.
Деб Рој савјетује прагматизам кад је у питању научна политика у бившим колонијама. Не смије се подлећи искушењу да се антизападно расположење испољава негативним ставовима према науци као западном изуму. Напротив, науку и њену просвјетитељску улогу треба његовати. Неолудизам би значио да Индија, на примјер, није научила лекције из колонијалне прошлости. Неопходне су националне стратегије за науку, независне од разних форми научног империјализма. Без обзира да ли се ради о западној или кинеској варијанти империјализма.
На срећу, новом империјализму не иде све тако глатко. Има и добрих вијести за глобално човјечанство. Индија, та монументална жртва империјализма, ипак је научила историјску лекцију. Административне структуре индијске државе не насједају на јефтине империјалистичке трикове. На Шангајској листи од 500 универзитета само је један индијски. Па шта! То не спречава Индију да надмаши свога бруталног колонизатора, Велику Британију, у научним сегментима који су за Индију од националног значаја. На примјер, Индија је развила моћни космички програм, у истој лиги са још пет програма: америчким, руским, кинеским, јапанским и европским. Британски космички програм је слабашан. Стидљиво се крије унутар европског, без обзира што је Британија трећа на Шангајској листи, иза Америке и Kине, заступљена са 39 универзитета. Ово је одличан примјер деколонизације науке, чије је сјеме сијала, заједно са још неким визионарима, трагична кћерка постколонијалне Индије, Индира Ганди.
