Има ли смисла описивати часопис којем су се дивили у првој Европи, а свесрдно га пригрлили у другој Југославији?
Станко Стојиљковић
Да ли је мерилац времена на крају заспао, ко ће знати? Маратонци су наставили да трче без стазе и без корака.
Упућени ће покушати да вас разувере да трка никада није окончана, да „Галаксија” још није оптрчала свој почасни круг. Како, ако је престала да излази 2001. године? Обратите се Заводу за мере и драгоцене метале, ми нисмо надлежни.
Кад је тако, шта нам је преостало него да је обновимо. У међувремену „Галаксија” је наставила да се отискује у нашим и вашим срцима. Сада смо је испумпали, али не у целости. Нека њен део остане тамо где се уселила 1972. године, можда онај са штоперицом опет накратко задрема.
Из Филма „Маратонци”
Прву посаду на полетању у космички бескрај – изворно су је наменили ваздухопловству, астронаутици и истраживању будућности – чинили су Гаврило Вучковић, Ненад Бировљев, Танасије Гаврановић, Есад Јакуповић, Милан Кнежевић, Борис Радуновић и Богољуб Самарџић. Уписани су међу звезде, свеједно што појединци још нису ни закорачили с оне стране дуге.
Има ли смисла описивати часопис којем су се дивили у првој Европи, а свесрдно га пригрлили у другој Југославији?
Суд препуштамо сваком читаоцу или читачу (нисмо заборавили ни онога што ће у споменик бити уобличен) понаособ, док буде листао прво печатано издање у новом духу и новом руху. Ако ништа друго, неколики дани протећи ће им у прелиставању. Никада није била оволико пуначка у броју страница.
Учини ли вам се да је ово уводно слово из „међу јавом и међ’ сном” (Лаза Костић), верујте нам да није. „Галаксија” коју држите у рукама, заиста, јесте стварна, долази из нашег (вашег) двосмерног света. Назив сталне рубрике „Трећи смер” служи једино да вас заведе у „предео сликан маштом” (позајмљено од Милорада Павића и малчице преправљено).
