Дрвеће показало да нашу планету сваких хиљаду година погађа тајанствена космичка олуја. Када ћр поново задесити Земљу?
Истраживање је показало да у годовима дрвета може бити записана историја бомбардирања Земље космичким зрацима. Тачније, када се ти зраци сударе са њеном атмосфером, могу изазвати све атоме азота које погоде да произведу један облик угљеника, који касније упијају биљке. Повезивање највиших износа тог изотопа с годовима дрвећа може пружити поуздану евиденцију радијационих олуја хиљама година унатраг.
Овај запис показује да се таква најснажнија бомбардовања, позната као Миjаке догађаји (по jaпанском ботаничару Киши Мијакеу који их је открио), збивају отприлике сваких хиљаду година. Истраживачи још не знају шта их узрокује, а најновија студија показује да водеће објашњење у вези са соларним бакљама, можда, не држи воду. А без једноставне и поуздане могућности предвиђања ових потенцијално разорних догађаја, то представља озбиљну претњу.
Радиоактивни угљеник
„Морамо да знамо више јер да се такво нешто догоди данас, био би уништен велики део технологије, укључујући сателите, интернетске каблове, далеководе и трансформаторе. Последице за глобалну инфраструктуру биле би незамисливе”, изјавио је астрофизичар Бенџамин Поуп са Универзитета Квинсленд у Аустралији. Повест космичких олуја може се дешифровати ако се прати радиоактивни изотоп угљеника (угљеник-14), који се често назива радиоугљеником. У поређењу с другим природним изотопима угљеника на Земљи, радиоактивни угљеник је релативно редак. Настаје само у горњој атмосфери, када се космичко зраци сударе са атомима азота, покрећући нуклеарну реакцију која ствара радиоактивни угљеник.
Будући да се космички зраци непрестано сударају с нашом атмосфером, постоји стална, али врло мала залиха материјала који пада на површину. Један део остаје заробљен у годовима. Имајући у виду да стабла сваке године стварају нови прстен, могу пратити количине радиоактивног угљеника у прошлости.
Велики пораст радиоактивног угљеника, пронађен у годовима дрвећа широм света, значи да је у неком тренутку дошло до пораста космичког зрачења. Постоји неколико механизама који могу узроковати такав догађај, а један су Сунчеве бакље, пише Science Alert. Будући да тумачење података из годова захтева свеобухватно разумевање глобалног циклуса угљеника, математичар Ђингуан Џанг са Универзитета Квинсленд и колеге започели су, на темељу свих радиокарбонских података из прстенова дрвећа до којих су могли доћи, реконструкцију.
„Kада се космичко зрачење судари са атмосфером, оно производи радиоактивни угљеник-14 који се филтрира кроз ваздух, океане, биљке и животиње и ствара годишњи запис радијације у годовима. Моделирали смо глобални циклус угљеника и реконструисали процес у раздобљу од 10.000 година да бисмо стекли увид у размере и природу Мијаке догађаја”, објаснио је Џанг. Модели су показали изузетно детаљну слику бројних космичких зрачења, при чему време и профил догађаја нису били у складу са активности соларних бакљи. Највише количине радиоактивног угљеника нису биле у корелацији са активношћу Сунчевих пега које су повезане са стварањем бакљи.
Такође су забележили недосљедност у профилима радиоактивног угљеника између појединих подручја у току истог догађаја. Током једне јаке космичке олује, евидентиране 774. године нове ере, нека стабла су имала снажно, изненадно повећање радиоактивног угљеника годину дана, док је у другим областима измерен спорији скок у току две до три године. „Уместо једне експлозије или бакље, овде се вероватно ради о некој врсти астрофизичке олује”, сматра Џанг.
Стручњаци забринути
Научници за сада не знају шта тачно узрокује ова разорна зрачења, а постоји низ кандидата. Један је супернова, изразито снажна експлозија звезде, чије зрачење може експлодирати свемиром. Примерице, 774. године се вероватно догодила супернова. Но, истраживачи су забележили супернове без наглог пораста износа радиоугљеника и пораст без супернове.
Постоји могућност да Мијаке догађаје изазивају соларне супербакље. Но, она која је била довољно снажна да подстакне пораст количине радиоактивног угљеника 774. године вероватно није дошла са нашег Сунца. С друге стране, можда нису до сада забележене све соларне активности. Kако год, за сада нема једноставног објашњења за ове разорне космичке олује.
Научнике, иначе, ово подоста забрињава. Наш свет се драматично променио од 774. године, па би сада овај догађај могао узроковати, како кажу, „интернетску апокалипсу” јер би дошло до оштећења инфраструктуре, претње здрављу становника, чак и до оштећења озонског омотача. „На темељу доступних података, постоји отприлике један посто вероватноће да нас овако нешто задеси у следећих десет година. Но, за сада то не можемо предвидети, нити знамо какву штету може проузроковати”, закључио је Бенџамин Поуп.
(Индекс)
