Високотехнолошком прерадом различитих ткива свежих лешева – тетиве, фасције, рскавица, кост, кожа, мишићи, масно ткиво – у Русији је произведен биоматеријал („алоплант”) који се успешно користи у разним областима медицине.
Проф. др Радмило Рончевић
У Сверуском центру за очну и пластичну хирургију произведен је високотехнолошком прерадом различитих ткива свежих лешева – тетиве, фасције, рскавица, кост, кожа, мишићи, масно ткиво – нови биоматеријал „алоплант” (Alloplant). У току израде неопходна је специјална имунолошка обрада да гa организам као старно тело не би одбацио. Напослетку се стерилише радиолошким методама.
Највише се користи у офталмологији,
где је донео велики напредак у лечењу
најтежих дегенеративних обољења.
Широка примена изискивала је да по структури и саставу буде различит, сада се користи близу 100 типова у скоро свим областима медицине. Зависно од примене, појављује се као течност, прах, чврсти комадићи, овојнице и већи тврди комади. Дејство биоматеријала се заснива на нагомилавању матичних око њему, које се потом трансформишу у ћелије оштећеног ткива. Тако се узначајној мери регенеришу оштећена или изубљена ткива. „Алоплант” се већ сада примењује у око 250 болница у Руској федерацији и више болница у свету. Резултати примене су описани у већем броју научних радова у Руској федерацији и свету.
За сада се највише користи у офталмологији, где је донео велики напредак у лечењу најтежих дегенеративних обољења, као што су пигментни ретинитис, дијабетична ретинопатија, атрофија оптичког нерва, глауком, старачке дегенеративне промене на оку, прогресивна кратковидост и друге.
Ништа мање није успешна примена и у ортопедији у случајевима хроничних дегенеративних промена на кичми, куку, колену, лакту и другим зглобовима. У стоматологији са успехом лечи теже облике парадонтопатије, дегенеративних промена на деснима и виличној кости око зуба. И у лечењу неких дерматолошких обољења забележени су запажени продори, на пример код псоријазе.
Ернст Мугдашев (Википедија)
Најновија истраживања, чак, указују да „алоплат” спречава рецидиве малигних тумора, ако се непосредно после операција уметне на место где је био тумор. Исто тако се уноси у оболеле делове организма при одређеним хируршким захватима, давањуинјекција и упражњавању фармакоакупунктуре. Научна истраживања су показала да се потоњом применом постижу знатно бољи исходи у односу на класичну акупунктуру.
Стручној јавности су крајем септембра у Београду, на првом српско-руском симпозијуму регенеративне медицине, представљена су сва поменута достигнућа и друге бројне новине које се више година примењују у Руској федерацији. Тим поводом гостовао је тим руских лекара, предвођен академиком Ернстом Мулдашевим, изумитељем „аплопланта” и директором Сверуском центру за очну и пластичну хирургију.
Велику пажњу учесника привукли су безнадежни случајеви из целог света којима је помоћу „алопланта” враћен вид или су после некрозе и прелома главе бутне кости проходали без хируршке интервенције и уградње вештачког кука или брза побољшања код тешких дегенеративних промена кичме и зглобова. Професор Ернст Мулдашев је истакао да је претерана субспецијализација у офталмологији знатно уназадила офталмологију, јер данас офталмолози не виде цело око што има за последице велике и честе стручне грешке у третману тешких обољења.
Академик Мулдашев и његови сарадноци су изразили спремност да максимално помогну у примени „алопланта” и других терапеутских метода у Србији.
