Нова студија која се бавила генетиком људи европског, индијанског и афричког порекла, установила је да су људи назалану анатомију наследили од далеких предака. Kод неандерталаца, велики и широки носеви су имали специфичну улогу и служила су за загревање и влажење хладног, сувог ваздуха. Били су толико корисни да су гене повезане с њима пренели и на одређене људе током заједничке репродукције, да би они преживели и до данас – због чега неки од нас имају висок и широк нос.
„Носови различитог облика вероватно су више одговарали различитим климатским условима у којима су живели наши преци”, каже водећи аутор студије Ћинг Ли са Фуданског универзитета. „Ген који смо овде идентификовали је, највероватније, наслеђен од неандерталаца како би помогао људима да се прилагоде хладнијим климатским условима након досељавања из Африке.
(Profimedia)
Разлог зашто Ли и његове колеге ово тврде јесте ДНK студија спроведена на 6.000 добровољаца европског, индијанског и афричког порекла, која је укључивала упоређивање фотографија њихових лица, на основу којих су научници мерили растојања између одређених тачака – врха носа и ивице усана. Потом је искоришћен посебан софтвер за постављање тачака на лица, оријентире који покривају очи, нос, уста, слепоочнице и браду. Испоставило се да постоји 33 региона генома одговорних за наше црте лица, а један ATF3 – задужен за кодирање дужих носева – неандерталског је порекла.
(Национална географија)
