Промене у деловима мозга задуженим за вид код оболелих од Паркинсонове болести могу бити важан показатељ у раном дијагностиковању болести, показују нова истраживања.
Паркинсонова болест погађа различите мождане структуре. Карактеришу је одумирање неурона у „црној супстанци” мозга и смањена производња допамина. То узрокује подрхтавање и кочење мишића, као и нарушену равнотежу и координацију покрета. Осим „моторичких“ поремећаја који се јављају када је болест већ узнапредовала, истраживања су потврдила постојање и „немоторичких” симптома, заједничких за све стадијуме болести, који би могли да послуже као важан дијагностички алат.
Симптоми попут губитка способности разликовања боја, промене оштрине вида, смањења учесталости трептања могу се појавити и више од деценије пре настанка моторичких симптома. Поредећи резултате магнетне резонанце и ВБМ-а (морфометрија заснована на вокселу) 20 новодијагностикованих (и још нелечених) пацијената са налазима здравих испитаника, истраживачи Универзитета у Месини, у Италији, утврдили су да код оболелих од Паркинсонове болести постоје велике промене у делу мозга задуженом за вид.
Додатна проучавања симптома повезаних са видом, као и технологија које ће омогућити праћење промена у оптичком делу мозга, могу помоћи да се уобичајени проблеми са видом раздвоје од оних повезаних са Паркинсоновом болешћу. Осим тога, контролисањем вида оболелих лекари могу пратити како болест напредује и како пацијенти реагују на третман, сматрају истраживачи.
Марија Стевановић (РТС)
