ОГРАНИЧЕНО НЕОГРАНИЧЕНО

Kруг, сфера, лопта, кретање, заштита или верски ритуал, све у свему, закон термодинамике апсолутно је јасна и дефитнитиван у јединој бесконачности (односно неограничености) коју за живота сви живи могу доживети.

Филип Милошевић

Знакови и знаци 

Знак за бескoначно. Симболи змија, змајева, митских бића окорелих крљушти, који у метафори знака осам (8), положеног или усправног, једу, односно гутају сами свој реп. У тумачењима знака, симбола и метафоре коју у пренесеном значењу научници најразличитијих области износе, најрелевантније је не заборавити иницијални покрет, односно кретање које доводи до поменутог као и свих осталих знакова – кружно (циркуларно) кретање.

Циркуларно кретање и описивање кружнице дефинише постојање у и ван видног поља. Не остављајући симбол бесконачности као занемарен, већ више као елементарну репрезентацију кружнице која је у једном тренутку, условно речено, завијена. У мору симбола и знакова, симбол бесконачности репрезентује исто што и слово О, нула или шестаром описана кружница, у мало компликованијој форми, те истог не треба оставити занемареног, већ га дефинисати као непотребног, судбина са, за знак далекосежнијим последицама.

Савршенство круга

Kруг у две димензије, или лоптасти облици у три, представљају савршенство природе, односно тенденцију свега у природи ка груписању на овај или сличан начин.

Све у природи, подложно било којим физичким, хемијским, математичким или осталим законима, као и у случајевима одсуства истих (пр.вакуум), ствара или покушава да створи савршен круг. Kапља воде у паду, акумулиране веће или велике водене и не само водене површине, јата риба и птица, крда бивола, слонова или вируси, материја као таква од најмање, ни електронским очима видљиве до планета, звезда и сазвежђа, све се креће кружном путањом у жељи да кончне сигурности, јер круг односно кружење то и јесте – апсолутна безбедност.

У условима ниске гравитације или комплетног одсуства исте и свих сила које је чине, експеримент са капљом воде показује да се и у вакууму најмање честице у минијатурној капљици групишу стварајући савршену лопту. Течност генерално, као најпослушнија материја видљива оком и материја коју је могуће идентификовати додиром, то чини и у случају да се у поменутим условима излије и више од мале капи или неколицине малих капи, које ће се привлачити и опет имати својство потраге сигурности унутар круга (лоптасте творевине).

Већа количина течности имаће,сходно томе, веће потешкоће при креирању савршене лопте, али ће, уз константне осцилације и недефинисан облик, тежити ка креирању нечега највише налик лопти, и што је количина течности већа, не линеарно већ експоненцијално, несавршенство ће расти. Стога, у експериментима са течностима у вакууму, уз сва наизглед ентропијска својства у већим количинама течности, јасно се закључује тенденција ка груписању у потенцијално савршен облик апсолутне безбедности.

Мехур 

У популарној терминологији, мехур као израз користи се за дефинисање заштитног поља, усмереног у свима правцима а који окружује одређени објекат или одређени субјекат.  Мехур је кружног (дводимензионалног), односно лоптастог (тродимензиоалног) облика и својстава. И не чуди, планете су сличног облика, ако се узме дефиниција лоптастог небеског тела а не равне плоче. У умањем приказу од поменутог, мехур заштите могао би бити и на раменима људских бића, јер сферичан облик лобање, поготово ако се узме профилни приказ и пажња усмери на оне делове односно кости лобање који имају намену да управо штите најбитнији орган у телу (мозак), а то су оципитална, паријетална и фронтална кост, креирају, одвојене од остатка костију лобање, скоро апсолутну сферу/лопту (кружницу у дводимензионалном приказу).

Примери видљивог мехура су очигледни, од којих су неки мехур од сапунице, мекур ваздуха под водом и груписање самог ваздуха у мехур у условима високог притиска, медицински заштитни мехур (архаични покушај медицинске превентиве односно неке врсте покретног карантина, коришћен у аристократији енглеске али и на лучним пријемним болничким центрима у ирској средином деветнаестог века).

Варијације заштитног мехура

Лоптаста заштита не мора под обавезно бити визуелно идентификована као константа. Напротив, постоје далеко много више примера где је иста искључиво осетна на поједине тренутке и на појединим деловима који дефинишу крајњи обим лопте.

Описивање кружнице у боксу и домет руку јасан је пример. Директ, посебно задњи (cross), дефинише крајњи домет екстремитета потпомогнут кретањем тела и извијањем рамена, леђа, кукова и стопала. Узмимо да је најдаљи домет хоризонтално нормална поставка руке испружене у компарацији са подлогом. У случају да се задњи директ пласира за одређени степен више, ниже или у неку од страна и праваца, дистанца се аутоматски смањује кружном поставком, а крајњи домет мења, задржавајући исти обим (уколико се, на пример, глава посматра као игла шестара а руке као описни крак).

Јасније објашњење, или бар очигледније, узмимо битку раног средњег века, где један од учесника стоји, држећи обема рукама дугачки мач (long sword), и окружен непријатељима, млати мачем вртећи се укруг, успут максимално пружајући руке. То би био пример савршено описане кружнице односно кружног кретања у дефанзивне сврхе са парцијалном присутношћу, јер је врх оштрице само на моменат на једном крају, да би наставио да се креће по ивицама замишљеног заштитног мехура.

У коришћењу кратког, ивичног оружја (short egdged weapon), попут борбених ножева, у техници развијеној од стране инструктора IBBSA-а, у тзв. дефанзивном кретању, покрет мора бити офанзиван, инвазиван чак. Другим речима, оштрица усмерена ка нападачу креће се описујући савршену кружницу, кретање које омогућава најадекватнију експлоатацију карактеристика оштрог оружја, исто чинећи ефективним и ефикасним у свакој тачци кретања. Ове кружнице су мањег полупречника од витлања мачем попут секундаре на сату, и иду у више праваца, али у скупини (cluster), чине невидљиви али осетни штит око лица које се овом техноком брани. Техника је буквално названа описивање кружнице при офанзивној дефанзиви.

Посебне варијације и варијацје у групној примени

Леђа у леђа. Појам који је већина чули, али с којим је упознат онај број људи који је прошао одређену обуку, војну, полицијску, тактичку, безбедносну, заштитну-личну-телесну…

Леђа у леђа је покушај груписања налик на раније поменута својств веће количине течности у нултој гравитацији која тежи да се заокружи, константно осцилирајући по ивицама несавршене кружнице/лопте. Попут груписања животиња, леђа у леђа, чак само са два човека, може пружити заштиту или привид заштите којој се у групи тежи, било да се у асиметричном сукобу двојица супротстављају већем броју људи наоружани ватреним, хладним или без оружја, односно само рукама. Идући ка још минималистичкијем примеру, и један човек, суочен са већим бројем опонената, има могућност груписања, само у том случају са околином (пример, леђа уза зид).

Студија која је отишла најдаље у проучавању циркуларног груписања у условима асметричних сукоба при урбаним дејствима спроведена је од стране IDF-а, и названа је CQC (close quater combat),или у преводу борба у блиским (уским) просторијама, или блиска борба. Ово не мора и није применљиво само на технике у урбаним условима борбе, слично се може видети и у начину груписања anti riotјединица (јединице за разбијање демонстраната, или у Европи јединице активне на стадионима против хулиганског насиља).

Приметићете, поготово код последњих, да је кретање у такозваном крду, посматрано из птичје перспективе, готово симултано покушају одржавања групе у условно речено кругу, попут оне течности у нултиој гравитацији, где се ивице исте консктано мењају и таласају, али остају кохерентне.

Можда се најбољи приказ груписања у заштитни круг може видети у јединицама за притворена лица, односно апсолутну асиметрију између броја притворених и броја чувара/командира/ QRF-a (quick responce force), где су другопоменути у бројчаном дефициту. Стога се свака интеракција, поготово унутар објеката, ма какви они били, у случају нужде, своди на базичне технике CQC-а, чак и у двориштима. Анализирајући бројне снимке ттакозваних побуна у затворима, лако се уочава системско груписање чувара, симулирајући животиње у крдима, јатима или капље воде које се спајају у једну велику сферу.

Лопта/сфера/мехур – круг као апсолутна заштита

Имајући горенаведено у виду, лако се схвата да савршенство природе и оно на шта иста константно упућује није само пука сила која спаја крајње периферије с центром, сва тела, сигурност и кроз исту пролонгирану егзистзенцију, налазе у управо таквом облику, било да се ради, поновимо, ниоелектронски видљивим телима за чије постојање се само спекулише, кретање ветрова, обликовање облака, груписање живог и неживог света и на крају, самих планета, које у својој утроби штите сферичном кружницом вредности руда, попут лобање која ради исто.

Али савршенство, заштита и најлакши облик за стварање (по одређеним теоријама физике), није једино својство круга. Kажем круга зарад дискусије, наравном, круг је, установили смо, само дводимензионални приказ лопте, сфере… оно што апсолутно дефинише савршенство најједноставнијег типа груписања јестењегова бесконачност. У свој комплексној једноставности, или једноставној комплексности која tније али има тенденцију да се као таква представи, круг илити кружење, представља апсолутни појам бесконачног кретања.

А кретање, није дефинисано само као термодимамичко својство, већ предуслов за сав живи свет.

Kретање

Ако се крене, корак по корак, право, наизглед право, човек који корача, описиваће кружницу које није свестан, и то не ако је изгубљен па се врти у круг, не. Хипотетички, ако се креће беспрекорно право, поставком профилног пресека површине по којој се креће, описиваће кривуљу стопалима, ударајући јој још један корак по корак.

Можда је лакши пример пловидба. Бржи свакако јесте. Савршено мирна мора, дочекују и испраћају једрењак који плови апсолутно право. Али, он плови право по својој односно под својом перспективом, а перспектива је реалност ономкојије посматра, али не и апсолутан реалност. Једрењак ће се, тачно је, кретати право по површини, али, по бочном, поменутом профилном пресеку, он ће кобилицом описивати кружницу закривљености Земље, пошто је једном оплови. Интересантно је да не мора само једном.

Kако он неће, а верујемо да неће налетети на какав водопад који означава крај света, једрењак ће, теоретски, бесконачно дуго моћи да се креће окружујући Земљу. Иако је Земља, као што знамо и ако је веровати прорачинима, ограничене површине, а то је 510.100.000 квадратних километара, она због свог облика постаје неограничена, и још једна потврда непотребности знака за бесконачно под обичним или наизглед обичним кругом.

Лакши пример за схватити јестефудбалска лопта. Лопта правог фудбала (европског), и лопта правог облика. Величине 5, каква је најчешће у употреби у лигама широм света. Фудбалска лопта, далеко је мање површине од Земље, али се примењује иста формула (P=4πr2).

Апроксимативно, распарана лопта, покриће 0,6 квадратна метра пода. Тест је, а то можете и сами покушати, следећи: Узмите хемијску оловку, и са једног краја повуцита што савршенију равну линију док не дођете до другог краја поцепане лопте на поду. Опет апроксимативно, имаћете линију од нешто преко пола метра дужине и више нећете имати површину за писање.

Други тест је исти, осим што се, уместо распаране лопте, користи читава, надуванаинеоштећена. Узећете исту хемијску оловку, почечете вући линију отприлике на истом месту на површини лопте као што сте и на оној поцепаној, и вући ћете хемијску исписујући што саврпенију равну линију ка дијаметрално супротном делу. Kако лопта нема краја, вући чете хемијску оловку све док иста има у себи течности за исписивање, чиме ће линија бити неупоредиво дужа од оне исписане на истој лопти, исте површине, само на поду. Теоријски, уколико бисте имали хемисјску са неограниченом количином „горива”, линију бисте могли вући бесконачно.

Бесконачно, дакле, као и једрењак који би бесконачно, на много већој лопти могао пловити, што доказује да у случају сферичних тела, апсолутна површина не утиче на пружање бесконачног кретања, већ то омогућава облик.

Други вид кретања

За бескначно кретање у круг, пример је и сат – стално иде, нигде не стиже али има неограничен капацитет неометаног кретања.

Kретање у круг се сматрало кроз историју, од најдавнијих времена, светим чином. Било да су се праљуди груписали око ватре и у плесу уз музику изводили неки вид кретања око исте не би ли се загрејали или умислостивили богове, или у модернијим временима, нешто што се стручно назива циркумамбулација (кретање у круг око светог места).

Примери у хришћанству су обилажење храмова или цркава, будистичко циркулисање са улаза ка излазу у кружном методу и уједно завртавање цилиндара који крећу у своје кружно креатање, или најочигледнији, ануално, кружно кретање ходочасника у Меки.

Kруг, сфера, лопта, кретање, заштита или верски ритуал, све у свему, закон термодинамике апсолутно је јасна и дефитнитиван у јединој бесконачности (односно неограничености) коју за живота сви живи могу доживети.

Можда у теоријској физици фали доста, поготово у самој теорији временских стрела, које ни именом нису адекватне, специјално ако узмемо у обзир да је време, па тако и његово кретање, као и свако друго кретање, само привид, док се у ствари, све креће у круг, све, па и време. И све што се десило, тек ће се десити као што се већ десило све што се треба десити. Можда не кроз формулу, већ стихове:

Оно што називано почетком обично је крај         

И створити крај значи створити почетак.

Kрај је оно одакле крећемо…

… Нећемо престати да истражујемо,

И крај свих истраживања наших биће долазак тамо одакле смо кренули,                               

И упознаћемо то место, по први пут.

(Одломак – Т.С. Елиот)