Љубивоје Ршумовић направио је прави ршум у дечијој поезији. Љубивоје Ршумовић направио је ршум и на телевизији. И ево пред нама је још један ршум који нам је приредио Љубивоје Ршумовић.
Илија Церовић
Љубивоје Ршумовић направио је прави ршум у дечијој поезији. Сторио је и ствара дела која оригиналношћу мењају поредак ствари. Супроставио се традиционалном стиху сопственим стилом – укрштањем народног стваралачког духа са модерним изразом.
Његове песме немају знакове интерпукције. Зарези и тачке само би успориле игру, као доминантну поетску категорију његовог стиха. Игра се ради игре, а одважношћу, стваралачким лукавством, пошалицама, завитлавањем, непесничким речима – окреће свет наглавачке.
У таквом свету поучност је осавремењена, друкчија и нова. Дете само треба што пре да одрасте, да буде снажно и здраво, да не поклекне пред јачим. Дух опирања, природно, прелази у родољубље – у патриотизам, где се домовина не брани пушком, већ стваралаштвом, лепотом и најбољим људским вредностима.
Љубивоје Ршумовић направио је ршум и на телевизији. Пре тога и на радију. Као телевизијски посленик написао је и режирао преко шестстотина емисија. Једна од најпопуларнијих серија за децу – „Фазони и форе”, имала је преко 150 епизода. Захваљујући утицају телевизије његове песме продрле су у најшире слојеве читалаца, слушалаца и гледалаца. Читав један нараштај деце, али и њихових родитеља, певао је седамдесетих година сонгове – „Чини ми се вековима” и „Вуче, вуче, бубо лења”.
И ево пред нама је још један ршум који нам је приредио Љубивоје. Ништа није написао, а тера нас да читамо његову поезију са ових портрета, да тумачимо њихов израз лица, њихов поглед, да стварамо алегоријске слике и мисли, да откривамо у њима алузију, пародију, пошалицу, мелодичност, неочекивани крај, да остваримо са њима срдачну комуникацију другарства и пријатељства. Онако на једноставан начин како то Ршумовић ради са људима које срећом среће.
(Беседа на отварањз изложбе „Људи које срећом срећем”)
