Као што је рекао Ерик Шмит, бивши главни извршни директор Google–а: „Треба да контролишемо вештачку интелигенцију пре него што она почне да контролише нас”. Треба расправљати о коришћењу вештачке интелигенције у свакодневном животу пре него што технологија постане толико брза и паметна да може одлучивати о стварима које утичу на све нас – пре него што уопште схватимо да смо имали избора!
Дистопијски роман 1984. Џорџа Орвела из 1949. године указао је на опасности од тоталитаризма због репресивног начина регулисања људског понашања и губитка индивидуалне слободе. Данас свеприсутне надзорне камере са уграђеном вештачком интелигенцијом прате наше кретање у готово свим светским градовима1. Доживљава ли свет повратак „Великог брата”? Шта је то ештачка интелигенција (AI – Artificial Intelligence) у односу на машинско учење (Machine Learning)2 ? Kоје су предности вештачке интелигенције и јесу ли спорне због опасности монопола над великим базама података (Big Data) и очигледног недостатка међународних и државних прописа и контрола?
Вештачка интелигенција је технологија која ствара и опонаша људску интелигенцију. Није нужно унапред програмирана, већ је заснована на интелигентним алгоритмима (нпр. a + b/y = c). Тренутачно користи у многобројним апликацијама попут Siri (асистент на Apple уређајима), Google–овог програма AlphaGo3 и у игри го4 или шаху (сетимо се да је ИБМ-ов рачунар Deep Blue победило Гарија Kаспарова 1997. године). Машинско учење је подскуп вештачке интелигенције који машини омогућује учење из постојећих података без додатног програмирања. Циљ је да оне из тих података дају тачне резултате, али има ограничен опсег и обавља само одређене програмиране задатке. Апликација машинског учења је, на пример, Google претраживач.
Садашње апликације вештачке интелигенције укључују, осим горе наведених, позивне програме корисничке подршке, експертске системе (опонашају људе из струке) и интелигентну хуманоидну роботику5. Укратко, вештачка интелигенција је грана рачунарске науке која ствара интелигентне машине да понашају, мисле и доносе одлуке налик људским. А то се дешава кад год машина стекне људске вештине, укључујући учење, резоновање и решавање проблема.
Главне предности су растерећење запослених од многих једноставних, а и сложених понављајућих радњи које обично доводе до опадања пажње, замора и грешака. Вештачка интелигенција повећава учинак запослених, побољшава радни процес, подиже продуктивност, смањује човекове погрешке, повећава профитабилност рутинских послова и штити здравље у опасним пословима. Вештачка интелигенција, такође, побољшава доношење одлука коришћењем квалитетних и разноврсних података. Очито је да то може довести до гашења радних места, али и стварања нових – што захтева нове радне вештине и обуке. Kако пронаћи равнотежу између затварања и отварања радних места, отворено је питање.
Бројне су предности вештачке интелигенције – иако оне блиде у у поређењу с ризицима инвазије на личну приватност и слободу мишљења. Стога је Стивен Хокинг изјавио да би утицај вештачке интелигенције могао бити катаклизмичан, ако не буде етички строго контролисан и да би „вештачка интелигенција могла бити најгори догађај у повести наше цивилизације”6. Тајвански рачунарски научник Kаи-Фу Ли тврди да ће вештачка интелигенција заменити готово све активности које захтевају више од пет секунди размишљања − што би могло довести до великог укидања уобичајених послова, а истовремено створити снажну потражњу за висококвалификованом радном снагом. То би могло погоршати већ ионако велике неједнакости у дохотку, у земљама и међу земљама, и подићи социјалне тензије јер би растући удео добити националног дохотка био концентрисанији на једном месту. Значајни ризици услед непроверене и нерегулисане вештачке интелигенције:
• Губитак радних места узрокован аутоматизацијом;
• Кршење приватности;
• Стварање уверљивог кривотвореног садржаја (deep fakes);
• Aлгоритамска пристраност због неквалитетних података;
• Социо-економска неједнакост;
• Непредвидљивост тржишта;
• Аутоматизација оружја.
Владе у свету и јавност требало би да буду забринутији него што јесу због ширења вештачке интелигенције у све дигитализованијем свету. Ми, заправо, не знамо ко управља вештачком интелигенцијом и која су правила, ако их уопште има! Велики технолошки гиганти, названи GAFA (Google (Alphabet), Amazon, Facebook (Meta) i Apple), пишу властита правила (нпр. коришћењем порезних оаза и рупа у закону). Проблем је тај што су ти технолошки дивови створили нешто што нису у могућности потпуно разумети или контролисати. Да будe горе, поседују виртуелни монопол на приступ подацима – а ти који контролишу велике базе података имају досад невиђен утицај на наше животе.
Facebook, који поседује и управља Instagram-ом, WhatsApp-ом i Messenger-ом, узастопно је хакован у априлу 2021. године. Признао је да је 533 милиона (од 2,89 милијарди) личних података7 његових корисника украдено пре августа 2019. године и да су доступни у јавној бази података! Facebook (сада Meta) неће обавестити погођене кориснике. Овај инцидент уследио је након нагодбе од 5 милијарди долара 2019. године са америчком државном агенцијом за заштиту потрошача (FTC) због кршења споразума о заштити приватности корисника. Да буде горе, у децембру 2021. године Facebook је објавио да су приватне надзорне компаније можда шпијунирале 50.000 његових корисника; обавештени су били само они за које се веровало да су били мета. Седам компанија „за унајмљивање надзора”, које су спроводиле ове недопуштене радње, биле су забрањене на Meta платформама.
И као додатак овим Meta невољама, Франсес Хoген (бивша Facebook–ова научница за податке), сведочећи пред Kонгресом, оптужила је Facebook да крије сазнања о злостављању неких малолетника који су користили Instagram и да је непоштен у својој борби против мржње и дезинформација. Такође је подигла тужбу у којој наводи да Facebook-ово властито истраживање показује да појачава мржњу, шири дезинформације и политичке немире, а скрива оно што зна.8 Укратко, Facebook – који је минско поље за корисничку поверљивост и заштиту социјално осетљивих података – доследно бира „профит уместо сигурности и поверљивости корисничких података”. Остали чланови GAFA се, такође, суочавају с појачаним надзором уз могућност казни и државних мера чија је сврха сузбијање пракси које се сматрају штетнима по тржишно надметање или представљају непоштен однос према потрошачима, што може укључивати новчане губитке и до 15 % њихових годишњих прихода.9
Вештaчка интелигенција се све више користи у процени понављајућих казнених дела, будући да је мањи постотак становништва обично одговоран за већину прекршаја. Међутим, коришћени правосудни алгоритми често се не испитују на специфичним подгрупама, а мањине се третирају као засебна група; стога се њихова тсчност не проверава у односу на релевантну популацију. Ова пристраност може довести до континуиране дискриминације мањина, одржавајући тако њихов другоразредни статус. У Француској постоји слична бојазан од увођења алгоритма DataJust у суднице 2020. године. Напротив, иста бојазан због дискриминирајућих алгоритама вреди и за низ других активности.
Стога су захтеви за банкарске зајмове, животно и здравствено осигурање и хипотеке саставни предмет алгоритамске провере с неправедним исходом. С обзиром на ове недоследности, све се више користе анонимни животописи и аудиције за оркестре иза завесе итд. да како би се осигурала објективност. Укратко, горе наведена питања која се тичу вештачке интелигенције релевантна су не само за правосуђе, друштвене медије, здравствену бригу, образовање и корпоративно управљање, већ и за низ других подручја као што су ризици од аутоматизованог оружја и доминације алгоритамског трговања на берзама. Закључно, као што је рекао Ерик Шмит, бивши главни извршни директор Google–а: „Треба да контролишемо вештачку интелигенцију пре него што она почне да контролише нас”. Треба расправљати о коришћењу вештачке интелигенције у свакодневном животу пре него што технологија постане толико брза и паметна да може одлучивати о стварима које утичу на све нас – пре него што уопште схватимо да смо имали избора!
1Лондон је имао највише надзорних камера – са 68,4 камера на хиљаду становника у 2019. години; Париз је био 9. у Европи с 3,1 на хиљаду становника. Погледајте „10 највише надзираних европских градова”: https://www.worldatlas.com.
2Машинско учење је грана рачунарских наука и технологија која се бави аутоматским извођењем закључака из података без експлицитне инструкције. Циљ је стварање модела који је у стању научити из примера и користити та знања за предвиђање исхода у новом скупу података. https://programiranje.com.hr/
3AlphaGo је рачунарски програм за играње друштвене игре го. То је први рачунарски програм који је победио професионалног играча.
4Го је сложена мисаона игра на табли за два играча, пореклом из Kине.
5Хуманоидни роботи су дизајнирани да изгледају попут људи и да интуитивно сарађују, више о томе на линку: https://www.asme.org/topics-resources/content/10-humanoid-robots-of-2020.
6Погледајте Мајк Даглас: „7 опасних ризика од вештачке интелигенције; AI је хваљена као револуционарна и она која мења свет, али такође има своја ограничења” 28/7/21. https://builtin.com/artificial-intelligence/risks-of-artificial-intelligence.
7Подаци су укључивали телефонске бројеве (осетљиве као „универзални идентификатори”), имена, локације, е-mail адресе и корисничке профиле. Погледајте https://www.npr.org/ 2021/04/09.
8Ове оптужбе су поткрепљене хиљадама страница интерне истраживачке документације, више на
https://accesswdun.com/article/2021/10/1044247.
9Google је новчано кажњен 2017. са 2,42 милијарде евра, што су 2021. потврдили судови Европске уније, јер је давао предност властитој услузи за упоређивање производа (Google Shopping) у односу на конкурентске, а не резултату који је бољи у односу на друге.
(Нова Акропола)
