Ukoliko se, i pored knjiških osam sati koji se navode kao optimalni za zdravlje organizma, budite iscrpljeni i nenaspavani, krajnje je vreme da se zapitate šta je to što radite pogrešno.
Razlog zbog koga se od ranog jutra možemo osećati kao da smo istrčali maraton jeste pojačano stanje inercije sna, cirkadijalnog procesa koji modulira pamćenje, raspoloženje, vreme reakcije i budnost nakon buđenja, a prema naučnim studijama, neki ljudi doživljavaju smanjene performanse i umor već s prvom zvonjavom alarma. Efekti inercije sna obično nestaju nakon 15 do 60 minuta, ali mogu trajati i do nekoliko sati, čime se značajno ugrožava produktivnost.
Da bi se ustanovili razlozi za neispavanost i nisku produktivnost nakon buđenja, veoma je važno ustanoviti gde je zapelo – da li u dužini spavanja ili, pak, u kakvoći? Kako navodi Raj Dasgupta, profesor na Medicinskom fakultetu Kek univerziteta Južne Kalifornije, ovo je prvi korak ka rešavanju teškoće, dok je naredni u promenama činilaca koji utiču na oporavak tokom sna. Ovih osam su najznačajniji za zdrav i miran san, ukoliko uočavate u svome neke nepravilnosti, tu su i rešenja.
Umor i vreme
Postoji mnogo stanja koja izazivaju umor: od prekomernog rada, preko prevelikog broja obaveta tokom dana, do hroničnih bolova ili bolesti koje iscrpljuju organizam. Konstantan i neobjašnjiv umor ne treba zanemarivati – on je prvi znak da je vreme za pregled kod lekara. Osim toga, Nacionalna fondacija za spavanje ustanovila je da zdravim odraslim osobama treba od sedam do devet sati sna svake noći; ukoliko se budite iscrpljeni, probajte da promenite navike i spavate nekoliko dana sat vremena kraće ili duže od uobičajenih osam sati. Ukoliko ni to ne upali, moguće da je u pitanju drugi razlozi.
Sedelački život
Ako vodite sedelački način života, telo može da se navikne na konstanan rad na minimumu energije. Iako vam se čini da je to možda dobro jer štedite resurse, u stvarnosti sebi činite medveđu uslugu – tako se svaki put pri iole većem naporu vaš organizam zamara više nego inače.Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli imaju najmanje 150 minuta umerene do jake fizičke aktivnosti sedmično, a trudnicama isto toliko vremena umerenih aerobnih vežbi i vežbi za jačanje.
Uznemirenje ili…
Utnemirenost ili depresija nisu samo energetski iscrpljujuća stanja, već mogu negativno uticati i na vreme potrebno da zaspimo, a i na to da li se i koliko puta budimo tokom noći. U ovakvim situacijama lekovi koji se koriste za lečenje depresije ili anksioznosti mogu imati iiz neželjenih posledica, a nesanica ili poremećaji dubljih faza sna samo su neke od njih. Iz tog razloga, terapiju je uvek potrebno prilagoditi anamnezi i trenutnom zdravstvenom stanju.
Odlazak na spavanje
Ponekada se raspored razlikuje tokom radne sedmice u odnosu na vikend, pa poneti dobrim provodom i raspoloženjem petkom i subotom i odlazak na spavanje bude poremećen, budući da ujutru ne moramo rano na posao. Pomeranje rasporeda nikako nije dobro za san, svaki disbalans će uzeti danak pre ili kasnije, a mi ćemo biti iscrpljeni i umorni.
Dehidratacija tela
Više od 50 procenata tela sačinjeno je od vode, koja je potrebna za višestruke uloge, uključujući varenje hrane, stvaranje hormona i neurotransmitera i isporuku kiseonika. Naučnici su otkrili da je stanje dehidratacije povezano i sa smanjenom budnošću i povećanom pospanošću i umorom. Institut za medicinu preporučuje da žene konzumiraju oko 2,7 litara tečnosti dnevno, a muškarci oko 3,7 litara, pri čemu ishranu treba prilagoditi tako da bude bogata svim potrebnim nutrijentima.
Loša higijena sna
Dobra higijena sna uključuje mračnu sobu, potpuno zaštićenu od spoljašnje buke i nekoliko stepeni hladniju od ostatka životnog prostora. Naučnici tvrde da je optimalna temperatura za od 20 do 25 stepeni Celzijusa. Spavaća soba nikako ne bi trebalo da ima ni televizor ili da se koristi kao radna ili soba za druženje (ukoliko to mogućnosti dozvoljavaju). Redovno provetravanje po mogućnosti tokom celog dana ili najmanje pred spavanje, poboljšava san.
Partner ili ljubimci
Oni sa kojima delimo krevet, partner ili kućni ljubimci, imaju veliki uticaj na naš san. Ne samo da postoji mogućnost da onaj do nas hrče ili se prevrće cele noći, već i razlika u navici odlaska na spavanje ili buđenja itekako može ometati raspored spavanja na koji smo navikli da nam odgovara.
Poremećaji sna
Poslednji, ali ne i manje važan činilac, jesu poremećaji sna: ukoliko se budite po nekoliko puta tokom noći ili imate lagan san, veoma je verovatno da se nećete dobro naspavati, a samim tim svakoga jutra bićete iscrpljeni, izmoreni i potpuno nespremni za dnevne obaveze.Među poremećajima izdvajaju se narkolepsija i sindrom nemirnih nogu; ukoliko postoje, važno je na vreme obratiti se specijalistima.
(RT)
