U ZDRAVOM DUHU

NAVUCI, NABACI, NATUCI

621 pregleda
Pexels

Koža je tokom celog života izložena suncu i ultraljubičastom zračenju koje u poslednjih 300 godina, otkako odeća više ne pokriva celo telo, pokazuje i svoje loše osobine. Simptomi mutacije DNK javljaju se posle 50 ili 60 godina od aktuelnog oštećenja kože suncem.

Prof. dr Momčilo B. Đorđević

Mnogi istraživači i statističari tvrde da će se u beloj populaciji broj karcinoma kože u narednim godinama stalno i svuda povećavati, zbog ludila za letovanjem na moru i za bronzanom bojom kože.Uposlednjih pet decenija leto je bilo godišnje doba u kome su proizvođači raznih vrsta kremova za zaštitu kože od sunca, tj. od njegovog ultraljubičastog (ULJ) zračenja, zadovoljno trljali ruke uživajući u stvaranju profita koji su rasli iz godine u godinu. U suštini, Sunce je ogroman nuklearni reaktor koji proizvodi toplotu i svetlost, ali emituje i drugo elektromagnetsko zračenje.

Na sreću, Zemljina atmosfera ne propušta najopasnije solarne zrake, mada neki manje opasni, poput ultraljubičastih i njihovih frakcija A i B, prolaze dole, kroz „ozonske rupe” napravljene isparavanjem hlorfluorougljenika, koji se koristi za frižidere, dezodoranse, konzervaciju i slično.Obe frakcije ULJ zračenja neprekidno deluju na živi svet naše planete; frakcija A pravi opekotine na koži, dok frakcija B, pored povoljnog učinaka na zdravlje, u većim dozama hemijski utiče na DNK dovodeći do njene mutacije i do nestabilnosti genoma, što je u Engleskoj utvrđeno još 1928. godine.Na ovoj konstataciji izgrađena je gigantska kozmetička i delom farmaceutska industrija, koje neprekidno sintetišu kremove za koje tvrde da štite kožu neutrališući ULJ zrake.

Ljudska koža u knjizi Huana Valverdea de Amuska (Rim, 1560)

Koža svojom površinom od 1,7 kvadratnih metara i prosečnom težinom od 2,5 do 4 kg (16% mase tela) prva dolazi u direktan kontakt sa spoljnim svetom. Oko pet miliona dlaka raspoređenih po površini tela i oko 100.000 na glavi, mala su prepreka ultraljubičastim zracima. Međutim, znojne žlezde, kojih je u koži oko dva miliona, znojenjem rashlađuju telo i tako održavaju stalnu temperaturu, uprkos jakom suncu i spoljašnjoj vrelini.Pored zaštitne i estetske vrednosti, koža ispoljava sposobnost menjanja boje, sjaja i vlažnosti u različitim životnim situacijama zbog čega je i prvi organ kojim započinje spoljašnja psihološka komunikacija – što bi se reklo, ogledalo je duše.

Slip! Slop! Slap!

Koža je tokom celog života izložena suncu i ultraljubičastom zračenju koje u poslednjih 300 godina, otkako odeća više ne pokriva celo telo, pokazuje i svoje loše osobine.Simptomi mutacije DNK javljaju se posle 50 ili 60 godina od aktuelnog oštećenja kože suncem. U detinjskom mladalaštvu telo dobija oko 80 % ULJ zračenja, dok je preostali deo raspoređen na ostatak života. To je razlog zbog koga se kumulativni efekt zračenja ispoljava u kasnom životnom dobu.Do sada važeća doktrina tvrdi da promena boje kože pod dejstvom sunca (kada se pocrni) u suštini pokazuje da se telo brani izbacujući na svoju površinu posebne ćelije nazvane melanocitima (gr. melanos – crn). Kad se broj melanocita poveća i kad je veća doza ULJ zračenja, onda koža više tamni.

Rezultati dvadesetogodišnjeg istraživanja švedskog dr Pelea Lindkvista iz Karolinskog instituta u Stokholmu, izneti u časopisu Journal of Internal Medicine 2016.: do skraćenja očekivane dužine života uglavnom dolazi zbog kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa-tip 2, autoimunskih i hroničnih bolesti pluća, a ne od toga da li se neko sunča ili ne.

Zbog velike gustine melanocita u koži crnačke populacije, maligni karcinom kože, tj. melanom, među njima je retkost, što se jasno vidi iz statistike: učestalost melanoma među belcima je 26 na 100.000, među Hispancima 5 na 100.000, a među Afrikancima 1 na 100.000.Kao najbolji primer opasnosti od preteranog sunčanja ističe se Australija. U njoj živi 0,3% svetskog stanovništva, a ovaj kontinent učestvuje sa oko 6% karcinoma kože registrovanih u svetu. Učestalost smrtonosnog raka kože – melanoma – u poslednje dve decenije povećava se pet odsto godišnje.

Na plaži u Sidneju

Ko je bio u Australiji zna tamošnje zlatno pravilo pri odlasku na plažu: Slip! Slop! Slap! (navuci košulju, nabaci krem, natuci šešir). Na svim plažama stoje upozorenja: ne sunčajte se između 11.30 i 14.30 časova. U Australiji žive ljudi koji su, genetički gledano, isti kao i Evropljani, neprilagođeni moćnim UV zracima, jer u koži nemaju dovoljno zaštitnih melanocita, koji bi se suprotstavili prejakom australijskom suncu.Mnogi istraživači i statističari tvrde da će se u beloj populaciji broj karcinoma kože u narednim godinama stalno i svuda povećavati, zbog ludila za letovanjem na moru i za bronzanom bojom kože.

Preplanula Koko

U ranijim vremenima Suncem su se bavili samo astronomi i astrolozi, dok lekari, sudeći po knjigama iz antike, nisu pokazivali neki interes za odnos sunca i zdravlja. Sve se promenilo tek kad je doktor Nils Finsen (Niels Finsen, 1860-1904) na Farskim ostrvima, koja su deo Danskog kraljevstva, ustanovio da fototerapija koncentrisanim sunčevim zracima deluje baktericidno i kao rukom otklanja gnojenja i ulceracije na koži, prouzrokovane bolešću lupus vulgaris, koja je najčešća forma kožne tuberkuloze.Pre skoro 150 godina bilo je to senzacionalno otkiće, za koje je doktoru Finsenu dodeljena Nobelova nagrada 1903. godine. 

Kroz istoriju, preplanula koža bila je oznaka nižih društvenih slojeva, dok je njena mlečno bela boja simbolizovala aristokratsku pripadnost. Namerno sunčanje nije postojalo pre pojave Koko Šanel (1883-1971), legendarne modistkinje na francuskoj javnoj sceni dvadesetih godina prošlog veka. Ona se često sunčala i leti i zimi, obično na jahtama i na plažama, često i na planinama, a njena preplanula koža boje bronze brzo je pretvorena u simbol bogatstva i lepote.

Već posle Prvog svetskog rata, žene su se pod uticajem Koko Šanel, počele na plažama pojavljivati bez šešira i suncobrana. Od tog vremena, dugotrajno sunčanje, od jutra do mraka tokom letnjih meseci, obično na obalama mora, okeana i drugih velikih voda, postalo je moda, a posle Drugog svetskog rata prava manija.Pokazalo se da sunčanje pomaže starijim osobama sa artritisom, decu spasava od rahitisa, astme i drugih boleština, a o efektima Sunca na odbrambeni sistem tela, na buđenje libida i potrebe za vođenjem ljubavi, svakome govori sopstveno telo i lično iskustvo.

Tehnika sunčanja

Studentima medicine već godinama govorimo o zaštitnoj ulozi Sunca na telo ljudi zahvaljujući mehanizmu antikanceroznog dejstva vitamina D3 koji se pod dejstvom sunčevih zraka sintetiše i nagomilava u koži.Naši dermatolozi naglašavaju da je besmisleno odvraćati od sunčanja stariji svet i sve one koji svoj radni vek provode radeći uglavnom u zatvorenom prostoru. Što se tiče mladih i sredovečnih, za njih doktorka Snežana Minić, profesorka dermatovenerologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ima poruku i kaže da nikada nije razumela nečiju potrebu da satima leži na plaži, mazohistički se pržeći na suncu od jutra do mraka, a da se tom prilikom štiti stavljajući na kožu slojeve nekog zaštitnog krema o čijem hemijskom sastavu ništa ne zna.

Osim toga, doktorka Minić podseća na značaj genetike o kojoj se retko govori na razumljiv način, iako je ona presudna kad su u pitanju posledice nekih životnih navika, pa i sunčanja, naročito kad preterujemo. Ukoliko neko ima ili je imao bliskog rođaka obolelog od kancera kože, njemu ne pomažu nikakvi faktori za zaštitu od sunca, ali mu na plaži pomaže hladovina u kojoj će takođe lepo pocrneti, ali malo sporije.Profesorka Minić predlaže da se svi ljubitelji sunčanja po izlasku iz vode osuše na suncu nekih 10-15 minuta, a onda sklone i uživaju u nekoj senci. 

Kao i sva velika zadovoljstva i sunčanje ima meru. Ukoliko je prekoračimo, snosimo posledice. I čaša ili dve vina pravo su zadovoljstvo, odlično deluju na srce i celo telo, ali već treća čaša može, iako ne mora, ugroziti život i konzumenta i drugih lica. O tome najbolje govore statistike saobraćajne policije. Sunce jeste izvor života i zdravlja i ne treba ga izbegavati: naprotiv, ali bez zlostavljanja sopstvenog tela.Kako vreme prolazi, sve je više proizvoda za zaštitu od ultraljubičastog zračenja, ali je uistinu veća i učestalost kancera kože kome uglavnom prethode višegodišnja i višečasovna sunčanja kao i tretmani u solarijumima, zarad preplanulog tena.

Istraživači u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji grozničavo rade na sintezi novih preparata za zaštitu kože od ULJ zračenja i u tome uspevaju. U međuvremenu, iz Memorijalnog centra za rak „Sloan Ketering” u Njujorku i iz Američkog kancerološkog udruženja i iz Asocijacije za istraživanje raka u Kaliforniji, tvrde da treba izbegavati samo višesatno sunčanje na plažama, bez obzira na količinu i vrstu kremova za zaštitu kože i umesto toga savetuju sunčanje u više navrata, ali samo po desetak minuta i to bez mazanja. Manje je nekad bolje nego više. 

Nulta tolerancija

Na sajtu Američke akademije za dermatologiju ipak se savetuje svakodnevna zaštita tela od ULJ zračenja kremom s faktorom 30, čak i kad je oblačno vreme. Dalje stoji da je važnije zaštiti se od ULJ zračenja nego brinuti o vitaminu D3, jer njega ima u svim apotekama. Stoga se u pojedinim saveznim državama SAD insistira na nultoj toleranciji izlaganja kože suncu, što nije slučaj sa Australijom i Novim Zelandom u kojima se, u odnosu na broj stanovnika, javlja najveći broj karcinoma kože u svetu.Izbegavanje jakog sunca, primena kremova i fizičke zaštite lica i tela (šeširi, suncobrani i tende), doprineli su smanjenju učestalosti kancera kože, naročito melanoma, u populaciji mlađih od 40 godina koji žive u zemljama okruženih okeanskim vodama.

Međutim, sve je više dermatologa mlađe generacije, nazvanih buntovnicima, koji misle da njihove starije kolege preteruju plašeći Suncem čitavu javnost. Buntovnici tvrde da stalno mazanje zaštitnim kremovima više šteti nego što koristi, ukoliko se izuzmu Australija, Novi Zeland i neki delovi SAD u kojima je indeks ULJ zračenja stalno visok (indeks se kreće od 0 do 11 i više, pri čemu je njegova normalna visina 5).

Jedan od danas poznatijih buntovnih dermatologa među kliničarima i istraživačima je dr Ričard Veler (Richard Weller), profesor kliničke dermatologije i glavni istraživač u posebnom centru Univerziteta Edinburg. Tokom svojih kliničkih istraživanja i prakse otkrio je još 2010. godine da sunčanjem u koži nastaje azotni oksid, koji širi krvne sudove i snižava krvni pritisak. Poenta je uvek bila da na suncu dolazi do pada krvnog pritiska, što je važno zbog direktne veze hipertenzije sa moždanim i srčanim udarom, vodećim razlozima preranih smrti u celom svetu. U praksi, koja podrazumeva mnoštvo različitih zdravstvenih stanja, ovako nešto ne može se nazvati pravilom.

Ričard Veler

Zaključci profesora Velera u neku ruku su klinička potvrda prethodnih eksperimenata u SAD, gde su Robert F. Ferčgot, Luis J. Ignaro i Ferid Murad ustanovili da je azotni oksid važan signalni molekul u kardiovaskularnom sistemu, što im je 1998. godine donelo Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju.

Učestalost raka

O kanceru kože i o njegovoj vezi sa suncem i ULJ zracima, profesor Veler piše pružajući umirujuće statističke podatke iz kojih se vidi da zbog njega umire veoma mali broj ljudi: na jednog umrlog bolesnika od kancera kože za godinu dana dolazi nešto više od 100 umrlih zbog bolesti srca i krvnih sudova. Najčešći kanceri kože, nastali od njenih površnih i dubljih, bazalnih ćelija, vrlo retko metastaziraju i skoro nikada nisu fatalni. To „skoro nikad” za obolelog je uvek, što treba imati u vidu.

Melanomi za koje se smatra da su najopasniji i najmaligniji karcinomi, nisu češći od 1 do 3 odsto novonastalih kancera kože, što u statistici nije mnogo, ali u životu jeste.Za ljubitelje prirode, a pogotovo za one koji jedva čekaju odlazak na lokalnu plažu ili planine da bi uživali na suncu, zanimljivi bi bili i rezultati dvadesetogodišnjeg istraživanja švedskog doktora Pelea Lindkvista (Pele Lindquist) iz Karolinskog instituta u Stokholmu, izneti u časopisu Journal of Internal Medicine 2016. godine, na koje se i profesor Veler često poziva, Lindkvist je naime utvrdio da ljubitelji sunčanja ne umiru češće od onih koji stalno beže u hladovinu. Njegov zaključak je da do skraćenja očekivane dužine života uglavnom dolazi zbog kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa-tip 2, autoimunskih i hroničnih bolesti pluća, a ne od toga da li se neko sunča ili ne.

Po svemu sudeći, nerazumno je dugo ležati na suncu da bi se nakupilo dovoljno vitamina D3 ili da bi se smanjio krvni pritisak, po cenu karcinoma kože od koga, doduše, samo pripadnici bele populacije češće umiru od drugih. Ali je isto tako nerazumno mazati se zaštitnim kremama u oblačnim danima, naročito ako se ne živi u Australiji, Novom Zelandu ili negde u SAD.S drugim delom ove konstatacije neće se složiti promoteri zaštitnih krema. Ali, nije na odmet reći da je hemijski sastav neki od tih kremova već dugo vremena proglašen problematičnim, čime se bavi američka Federalna uprava za hranu i lekove, poznatija po akronimu FDA.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar