U ZDRAVOM DUHU

LEK PROTIV POSPANOSTI

152 pregleda
Getty Images

Osećaj usporenosti i letargije u poslepodnevnim satima verovatno je poznat mnogima, ali za one s opstruktivnom apnejom (OSA) to je još iozbiljnije. Naučnici su identifikovali lek koji nudi dobre šanse za pomoć, a nije šoljica kafe.

Preterana dnevna pospanost (EDS) za osobe koje imaju OSA može ozbiljno utjecati na svakodnevni život. Kod takvih osoba postoji neodoljiva potreba za spavanjem u neprikladno vreme, promerice dok voze ili jedu, a često se muče i s dovršavanjem jednostavnih zadataka.

Iako je maska s pozitivnim pritiskom u disajnim putevima (PAP) standardno rešenje i može pomoći u potpori pluća komprimovanim vazduhom noću, ona ne eliminiše uvek preteranu dnevnu pospanost. Naučnici stoga rade na identifikovanju lekova koji bi mogli pomoći onima sa EDS. Najvažnija stvar koju bi osobe sa OSA trebalo da učine jeste da koriste svoj PAP uređaj, ali ako su još pospane postoje lekovi koji mogu smanjiti njihov umor, kaže Tajler Pitre, lekar interne medicine s kanadskog Univerziteta Mekmaster.

Iako je teško sažeti nalaze u višestrukim ispitivanjima, poređenja pokazuje jasne učinke solriamfetola, po svemu sudeći kao rezultat povećanja iznosa norepinefrina (priprema telo za akciju) i dopamina (povezan sa zadovoljstvom i motivacijom) u mozgu.

On i saradnici su pregledali 14 prethodnih kliničkih ispitivanja koja su uključila 3.085 ljudi saOSAi EDS, posmatrajući komparativnu uspešnost tri lika protiv umora: solriamfetola, armodafinil-modafinila i pitolizanta. Sva tri su bila delotvornija od placeba u borbi protivEDS, ali u različitim stepenima.Kombinujući podatke, kanadski istraživači su otkrili da solriamfetol nudi najveću statističku razliku u budnosti u odnosu na placebo.

Dokazi nisu bili tako konkretni za armodafinil-modafinil i pitolisant, koji verovatno poboljšavaju neke, ali ne sve mere budnosti nakon mesec dana korišćenja. Statistika je, takođe, pokazala da bi prateće pojave mogle biti problem sa armodafinil-modafinilom i solriamfetolom, mada je verovatnije da će pacijenti prestati koristiti prvi od navedena dva leka.

Iako je teško sažeti nalaze u višestrukim ispitivanjima, poređenja pokazuje jasne učinke solriamfetola, po svemu sudeći kao rezultat povećanja iznosa norepinefrina (priprema telo za akciju) i dopamina (povezan sa zadovoljstvom i motivacijom) u mozgu.Autori studije koja je bojavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, kažu da su prednosti i mane solriamfetola vredne daljeg izučavanja, posebno u smislu dugoročnih učinaka na ljude koji ga uzimaju, jer postoji malo dokaza o dugoročnoj upotrebi. Isto tako, nisu samo oni sa OSA i EDS jedini kojima bi solriamfetol i drugi navedeni lekovi mogli pomoći.

Bilo bi zanimljivo videti koliko će ovi lekovi protiv umora biti uspešni u lečenju povezanih bolesti, kao što su sindrom hroničnog umora i dugi kovid, sada kada znamo da deluju na slična stanja, ističe Dena Zeratkar, pomoćnica profesora anestezije iz navedene visokoškolske ustanove.Dva od ispitivanih lekova već su propisana za OSA iEDS, a pitolisant je još na reviziji američke agncije za lekove (FDA). Koji će lek lekar prepisati zavisi od niza činilaca, uključujući lični zdravstveni profil pacijenta.

Međutim, nova studija je ujedno prva da su ti lekovi međusobno upoređeni na ovaj način. S nuspojavama koje potencijalno mogu predstavljati teškoće – solriamfetol je, na primer, povezan s povećanjem krvnog ptitiska – treba biti oprezan. Uz to, s čak milijardu ljudi globalno pogođenih tegobama sa OSA, jasno je da postoji hitna potreba za pronalaženjem boljih lekova.

(Zimo)

O autoru

administrator

Ostavite komentar