Осећај успорености и летаргије у послеподневним сатима вероватно је познат многима, али за оне с опструктивном апнејом (OSA) то је још иозбиљније. Научници су идентификовали лек који нуди добре шансе за помоћ, а није шољица кафе.
Претерана дневна поспаност (EDS) за особе које имају OSA може озбиљно утјецати на свакодневни живот. Kод таквих особа постоји неодољива потреба за спавањем у неприкладно време, промерице док возе или једу, а често се муче и с довршавањем једноставних задатака.
Иако је маска с позитивним притиском у дисајним путевима (PAP) стандардно решење и може помоћи у потпори плућа компримованим ваздухом ноћу, она не елиминише увек претерану дневну поспаност. Научници стога раде на идентификовању лекова који би могли помоћи онима са EDS. Најважнија ствар коју би особе са ОSA требалo да учине јестe да користе свој PAP уређај, али ако су још поспане постоје лекови који могу смањити њихов умор, каже Тајлер Питре, лекар интерне медицине с канадског Универзитета Мeкмастер.
Иако је тешко сажети налазе у вишеструким испитивањима, поређења показује јасне учинке солриамфетола, по свему судећи као резултат повећања износа норепинефрина (припрема тело за акцију) и допамина (повезан са задовољством и мотивацијом) у мозгу.
Он и сарадници су прегледали 14 претходних клиничких испитивања која су укључила 3.085 људи са OSA и EDS, посматрајући компаративну успешност три лика против умора: солриамфетола, армодафинил-модафинила и питолизанта. Сва три су била делотворнија од плацеба у борби против EDS, али у различитим степенима. Kомбинујући податке, канадски истраживачи су открили да солриамфетол нуди највећу статистичку разлику у будности у односу на плацебо.
Докази нису били тако конкретни за армодафинил-модафинил и питолисант, који вероватно побољшавају неке, али не све мере будности након месец дана коришћења. Статистика је, такође, показала да би пратеће појаве могле бити проблем са армодафинил-модафинилом и солриамфетолом, мада је вероватније да ће пацијенти престати користити први од наведена два лека.
Иако је тешко сажети налазе у вишеструким испитивањима, поређења показује јасне учинке солриамфетола, по свему судећи као резултат повећања износа норепинефрина (припрема тело за акцију) и допамина (повезан са задовољством и мотивацијом) у мозгу. Аутори студије која је бојављена у часопису Annals of Internal Medicine, кажу да су предности и мане солриамфетола вредне даљег изучавања, посебно у смислу дугорочних учинака на људе који га узимају, јер постоји мало доказа о дугорочној употреби. Исто тако, нису само они са OSA и EDS једини којима би солриамфетол и други наведени лекови могли помоћи.
Било би занимљиво видети колико ће ови лекови против умора бити успешни у лечењу повезаних болести, као што су синдром хроничног умора и дуги ковид, сада када знамо да делују на слична стања, истиче Дена Зераткар, помоћница професора анестезије из наведене високошколске установе. Два од испитиваних лекова већ су прописана за OSA и EDS, а питолисант је још на ревизији америчке агнције за лекове (FDA). Kоји ће лек лекар преписати зависи од низа чинилаца, укључујући лични здравствени профил пацијента.
Међутим, нова студија је уједно прва да су ти лекови међусобно упоређени на овај начин. С нуспојавама које потенцијално могу представљати тешкоће – солриамфетол је, на пример, повезан с повећањем крвног птитиска – треба бити опрезан. Уз то, с чак милијарду људи глобално погођених тегобама са OSA, јасно је да постоји хитна потреба за проналажењем бољих лекова.
(Зимо)
