Zanimljivo istraživanje američkih naučnika otkrlo je da ciljana glad može dovesti do dužeg života, barem kad je reč o vinskim mušicama.Vinske mušice mogu živeti duže čak i uz unos dovoljno kalorija, ako ih nateraju da osećaju glad, pokazuje nova studija na Univerzutetu Mičigen. Istraživanje ukazuje da sama percepcija neutoljive gladi može pokrenuti učinke povremenog posta protiv starenja, bez potrebe za stvarnim gladovanjem.
„Nekako smo razdvojili učinke ograničenja ishrane na produženje života od svih nutritivnih manipulacija sa unosom hrane na kojima su istraživači radili niz godina, da bismo rekli da nisu potrebne. Percepcija nedovoljne hrane je dovoljna”, objašnjava fiziolog Skot Plečer.Povremeni post postao je popularan kao trend u ishrani čoveka, ali dokazi koji podupiru ovu korist trenutno su ograničeni i uglavnom se temelje na studijama sprovedenim na životinjama.
Ogledi na vinskim mušicama i glodarima pokazali su da ograničenje kalorija može produžiti životni vek i dobro zdravlje. Međutim, potrebno je više istraživanja, osobito na ljudima, budući da su neka proučavanja dala protivrečne rezultate i otkrila i potencijalne rizike.U najnovijem istraživanju, objavljenom u časopisu Science, naučnici su se okrenuli vinskim mušicama da bi proučili molekularne mehanizme posta. Proučavanja vinskih mušica bila su korisna u identifikovanju signala gladi i sitosti u mozgu, budući da ta stvorenja dele mnoge gene povezane s bolestima i imaju sličan metabolizam i mozak kao sisari.
Studija je usredsređena na aminokiseline razgranatog lanca (BCAA), koje kod muva izazivaju osećaj sitosti kada se konzumiraju. Dajući vinskim mušicama hranu s niskim sadržajem BCAA, istraživači su ih, zapravo, držali gladnima. Mušice su pojele više hrane nekoliko sati kasnije, preferirajući hranu bogatu proteinima, što ukazuje na glad utemeljenu na potrebama, a ne na samoj gladi. Da bi pojavu dalje istražili, naučnici su neposredno aktivirali neurone u vinskim mušicama koji pokreću reakcije gladi, otkrivši da su su stimulisane glađu živele duže. Istraživači veruju da bi modifikovani potporni proteini zvani histoni, koji se vežu za DNK i regulišu aktivnost gena, mogli biti veza između ishrane, odgovora na glad i starenja. Prethodne studije već su pokazale su da je povećana opskrba histonima povezana s produženim životnim vekom.
Rezultati nove studije nagovešćuju da bi hronična glad mogla biti adaptivni odgovor posredovan modifikacijama histonskih proteina u neuronskim mrežama, što usporava starenje. To bi moglo objasniti zašto se dijete s niskim udelom BCAA čine korisnima za zdravlje, budući da osiguravaju dovoljno hranljivih tvari bez potpunog potiskivanja signala gladi u mozgu. Ipak, potrebno je sprovesti više istraživanja da bi se te ideje potvrdile. Istraivači su, takođe, zainteresovani za proučavanje da li na zdravlje vinskih mušica utiče jedenje iz zadovonjstva, kao jedenje iz potrebe.
(Zimo)
