Занимљиво истраживање америчких научника открло је да циљана глад може довести до дужег живота, барем кад је реч о винским мушицама. Винске мушице могу живети дуже чак и уз унос довољно калорија, ако их натерају да осећају глад, показује нова студија на Универзутету Мичиген. Истраживање указује да сама перцепција неутољиве глади може покренути учинке повременог поста против старења, без потребе за стварним гладовањем.
„Некако смо раздвојили учинке ограничења исхране на продужење живота од свих нутритивних манипулација са уносом хране на којима су истраживачи радили низ година, да бисмо рекли да нису потребне. Перцепција недовољне хране је довољна”, објашњава физиолог Скот Плечер. Повремени пост постао је популаран као тренд у исхрани човека, али докази који подупиру ову корист тренутно су ограничени и углавном се темеље на студијама спроведеним на животињама.
Огледи на винским мушицама и глодарима показали су да ограничење калорија може продужити животни век и добро здравље. Међутим, потребно је више истраживања, особито на људима, будући да су нека проучавања дала противречне резултате и открила и потенцијалне ризике. У најновијем истраживању, објављеном у часопису Science, научници су се окренули винским мушицама да би проучили молекуларне механизме поста. Проучавања винских мушица била су корисна у идентификовању сигнала глади и ситости у мозгу, будући да та створења деле многе гене повезане с болестима и имају сличан метаболизам и мозак као сисари.
Студија је усредсређена на аминокиселине разгранатог ланца (BCAA), које код мува изазивају осећај ситости када се конзумирају. Дајући винским мушицама храну с ниским садржајем BCAA, истраживачи су их, заправо, држали гладнима. Мушице су појеле више хране неколико сати касније, преферирајући храну богату протеинима, што указује на глад утемељену на потребама, а не на самој глади. Да би појаву даље истражили, научници су непосредно активирали неуроне у винским мушицама који покрећу реакције глади, откривши да су су стимулисане глађу живеле дуже. Истраживачи верују да би модификовани потпорни протеини звани хистони, који се вежу за ДНK и регулишу активност гена, могли бити веза између исхране, одговора на глад и старења. Претходне студије већ су показале су да је повећана опскрба хистонима повезана с продуженим животним веком.
Резултати нове студије наговешћују да би хронична глад могла бити адаптивни одговор посредован модификацијама хистонских протеина у неуронским мрежама, што успорава старење. То би могло објаснити зашто се дијете с ниским уделом BCAA чине кориснима за здравље, будући да осигуравају довољно хранљивих твари без потпуног потискивања сигнала глади у мозгу. Ипак, потребно је спровести више истраживања да би се те идеје потврдиле. Истраивачи су, такође, заинтересовани за проучавање да ли на здравље винских мушица утиче једење из задовоњства, као једење из потребе.
(Зимо)
