Kao što je rekao Erik Šmit, bivši glavni izvršni direktor Google–a: „Treba da kontrolišemo veštačku inteligenciju pre nego što ona počne da kontroliše nas”. Treba raspravljati o korišćenju veštačke inteligencije u svakodnevnom životu pre nego što tehnologija postane toliko brza i pametna da može odlučivati o stvarima koje utiču na sve nas – pre nego što uopšte shvatimo da smo imali izbora!
Distopijski roman 1984.Džordža Orvela iz 1949. godine ukazao je na opasnosti od totalitarizma zbog represivnog načina regulisanja ljudskog ponašanja i gubitka individualne slobode. Danas sveprisutne nadzorne kamere sa ugrađenom veštačkom inteligencijom prate naše kretanje u gotovo svim svetskim gradovima1. Doživljava li svet povratak „Velikog brata”? Šta je to eštačka inteligencija (AI – Artificial Intelligence) u odnosu na mašinsko učenje (Machine Learning)2 ? Koje su prednosti veštačke inteligencije i jesu li sporne zbog opasnosti monopola nad velikim bazama podataka (Big Data) i očiglednog nedostatka međunarodnih i državnih propisa i kontrola?
Veštačka inteligencija je tehnologija koja stvara i oponaša ljudsku inteligenciju. Nije nužno unapred programirana, već je zasnovana na inteligentnim algoritmima (npr. a + b/y = c). Trenutačno koristi u mnogobrojnim aplikacijama poput Siri (asistent na Apple uređajima), Google–ovog programa AlphaGo3 i u igri go4 ili šahu (setimo se da je IBM-ov računar Deep Blue pobedilo Garija Kasparova 1997. godine). Mašinsko učenje je podskup veštačke inteligencije koji mašini omogućuje učenje iz postojećih podataka bez dodatnog programiranja. Cilj je da one iz tih podataka daju tačne rezultate, ali ima ograničen opseg i obavlja samo određene programirane zadatke.Aplikacija mašinskog učenja je, na primer,Googlepretraživač.
Sadašnje aplikacije veštačke inteligencije uključuju, osim gore navedenih, pozivne programe korisničke podrške, ekspertske sisteme (oponašaju ljude iz struke) i inteligentnu humanoidnu robotiku5.Ukratko, veštačka inteligencija je grana računarske nauke koja stvara inteligentne mašine da ponašaju, misle i donose odluke nalik ljudskim. A to se dešava kad god mašina stekne ljudske veštine, uključujući učenje, rezonovanje i rešavanje problema.
Glavne prednosti su rasterećenje zaposlenih od mnogih jednostavnih, a i složenih ponavljajućih radnji koje obično dovode do opadanja pažnje, zamora i grešaka. Veštačka inteligencija povećava učinak zaposlenih, poboljšava radni proces, podiže produktivnost, smanjuje čovekove pogreške, povećava profitabilnost rutinskih poslova i štiti zdravlje u opasnim poslovima. Veštačka inteligencija, takođe, poboljšava donošenje odluka korišćenjem kvalitetnih i raznovrsnih podataka. Očito je da to može dovesti do gašenja radnih mesta, ali i stvaranja novih – što zahteva nove radne veštine i obuke. Kako pronaći ravnotežu između zatvaranja i otvaranja radnih mesta, otvoreno je pitanje.
Brojne su prednosti veštačke inteligencije – iako one blide u u poređenju s rizicima invazije na ličnu privatnost i slobodu mišljenja. Stoga je Stiven Hoking izjavio da bi uticaj veštačke inteligencije mogao biti kataklizmičan, ako ne bude etički strogo kontrolisan i da bi „veštačka inteligencija mogla biti najgori događaj u povesti naše civilizacije”6. Tajvanski računarski naučnik Kai-Fu Li tvrdi da će veštačka inteligencija zameniti gotovo sve aktivnosti koje zahtevaju više od pet sekundi razmišljanja − što bi moglo dovesti do velikog ukidanja uobičajenih poslova, a istovremeno stvoriti snažnu potražnju za visokokvalifikovanom radnom snagom. To bi moglo pogoršati već ionako velike nejednakosti u dohotku, u zemljama i među zemljama, i podići socijalne tenzije jer bi rastući udeo dobiti nacionalnog dohotka bio koncentrisaniji na jednom mestu.Značajni rizici usled neproverene i neregulisane veštačke inteligencije:
• Gubitak radnih mesta uzrokovan automatizacijom;
• Kršenje privatnosti;
• Stvaranje uverljivog krivotvorenog sadržaja (deep fakes);
• Algoritamska pristranost zbog nekvalitetnih podataka;
• Socio-ekonomska nejednakost;
• Nepredvidljivost tržišta;
• Automatizacija oružja.
Vlade u svetu i javnost trebalo bi da budu zabrinutiji nego što jesu zbog širenja veštačke inteligencije u sve digitalizovanijem svetu. Mi, zapravo, ne znamo ko upravlja veštačkom inteligencijom i koja su pravila, ako ih uopšte ima! Veliki tehnološki giganti, nazvani GAFA (Google (Alphabet), Amazon, Facebook (Meta) i Apple), pišu vlastita pravila (npr. korišćenjem poreznih oaza i rupa u zakonu). Problem je taj što su ti tehnološki divovi stvorili nešto što nisu u mogućnosti potpuno razumeti ili kontrolisati. Da bude gore, poseduju virtuelni monopol na pristup podacima – a ti koji kontrolišu velike baze podataka imaju dosad neviđen uticaj na naše živote.
Facebook, koji poseduje i upravlja Instagram-om, WhatsApp-om i Messenger-om, uzastopno je hakovan u aprilu 2021. godine. Priznao je da je 533 miliona (od 2,89 milijardi) ličnih podataka7 njegovih korisnika ukradeno pre avgusta 2019. godine i da su dostupni u javnoj bazi podataka! Facebook (sada Meta) neće obavestiti pogođene korisnike. Ovaj incident usledio je nakon nagodbe od 5 milijardi dolara 2019. godine sa američkom državnom agencijom za zaštitu potrošača (FTC) zbog kršenja sporazuma o zaštiti privatnosti korisnika. Da bude gore, u decembru 2021. godine Facebook je objavio da su privatne nadzorne kompanije možda špijunirale 50.000 njegovih korisnika; obavešteni su bili samo oni za koje se verovalo da su bili meta. Sedam kompanija „za unajmljivanje nadzora”, koje su sprovodile ove nedopuštene radnje, bile su zabranjene na Meta platformama.
I kao dodatak ovim Meta nevoljama, Franses Hogen(bivša Facebook–ova naučnica za podatke), svedočeći pred Kongresom, optužila je Facebook da krije saznanja o zlostavljanju nekih maloletnika koji su koristili Instagram i da je nepošten u svojoj borbi protiv mržnje i dezinformacija. Takođe je podigla tužbu u kojoj navodi da Facebook-ovo vlastito istraživanje pokazuje da pojačava mržnju, širi dezinformacije i političke nemire, a skriva ono što zna.8Ukratko, Facebook – koji je minsko polje za korisničku poverljivost i zaštitu socijalno osetljivih podataka – dosledno bira „profit umesto sigurnosti i poverljivosti korisničkih podataka”. Ostali članoviGAFA se, takođe, suočavaju s pojačanim nadzorom uz mogućnost kazni i državnih mera čija je svrha suzbijanje praksi koje se smatraju štetnima po tržišno nadmetanje ili predstavljaju nepošten odnos prema potrošačima, što može uključivati novčane gubitke i do 15 % njihovih godišnjih prihoda.9
Veštačka inteligencija se sve više koristi u proceni ponavljajućih kaznenih dela, budući da je manji postotak stanovništva obično odgovoran za većinu prekršaja. Međutim, korišćeni pravosudni algoritmi često se ne ispituju na specifičnim podgrupama, a manjine se tretiraju kao zasebna grupa; stoga se njihova tsčnost ne proverava u odnosu na relevantnu populaciju. Ova pristranost može dovesti do kontinuirane diskriminacije manjina, održavajući tako njihov drugorazredni status. U Francuskoj postoji slična bojazan od uvođenja algoritma DataJust u sudnice 2020. godine. Naprotiv, ista bojazan zbog diskriminirajućih algoritama vredi i za niz drugih aktivnosti.
Stoga su zahtevi za bankarske zajmove, životno i zdravstveno osiguranje i hipoteke sastavni predmet algoritamske provere s nepravednim ishodom. S obzirom na ove nedoslednosti, sve se više koriste anonimni životopisi i audicije za orkestre iza zavese itd. da kako bi se osigurala objektivnost.Ukratko, gore navedena pitanja koja se tiču veštačke inteligencije relevantna su ne samo za pravosuđe, društvene medije, zdravstvenu brigu, obrazovanje i korporativno upravljanje, već i za niz drugih područja kao što su rizici od automatizovanog oružja i dominacije algoritamskog trgovanja na berzama. Zaključno, kao što je rekao Erik Šmit, bivši glavni izvršni direktor Google–a: „Treba da kontrolišemo veštačku inteligenciju pre nego što ona počne da kontroliše nas”. Treba raspravljati o korišćenju veštačke inteligencije u svakodnevnom životu pre nego što tehnologija postane toliko brza i pametna da može odlučivati o stvarima koje utiču na sve nas – pre nego što uopšte shvatimo da smo imali izbora!
1London je imao najviše nadzornih kamera – sa 68,4 kamera na hiljadu stanovnika u 2019. godini; Pariz je bio 9. u Evropi s 3,1 na hiljadu stanovnika. Pogledajte „10 najviše nadziranih evropskih gradova”: https://www.worldatlas.com.
2Mašinsko učenje je grana računarskih nauka i tehnologija koja se bavi automatskim izvođenjem zaključaka iz podataka bez eksplicitne instrukcije. Cilj je stvaranje modela koji je u stanju naučiti iz primera i koristiti ta znanja za predviđanje ishoda u novom skupu podataka. https://programiranje.com.hr/
3AlphaGo je računarski program za igranje društvene igre go. To je prvi računarski program koji je pobedio profesionalnog igrača.
4Go je složena misaona igra na tabli za dva igrača, poreklom iz Kine.
5Humanoidni roboti su dizajnirani da izgledaju poput ljudi i da intuitivno sarađuju, više o tome na linku: https://www.asme.org/topics-resources/content/10-humanoid-robots-of-2020.
6Pogledajte Majk Daglas: „7 opasnih rizika od veštačke inteligencije; AI je hvaljena kao revolucionarna i ona koja menja svet, ali takođe ima svoja ograničenja” 28/7/21. https://builtin.com/artificial-intelligence/risks-of-artificial-intelligence.
7Podaci su uključivali telefonske brojeve (osetljive kao „univerzalni identifikatori”), imena, lokacije, e-mail adrese i korisničke profile. Pogledajtehttps://www.npr.org/ 2021/04/09.
8Ove optužbe su potkrepljene hiljadama stranica interne istraživačke dokumentacije, više na
https://accesswdun.com/article/2021/10/1044247.
9Google je novčano kažnjen 2017. sa 2,42 milijarde evra, što su 2021. potvrdili sudovi Evropske unije, jer je davao prednost vlastitoj usluzi za upoređivanje proizvoda (Google Shopping) u odnosu na konkurentske, a ne rezultatu koji je bolji u odnosu na druge.
(Nova Akropola)
