Марко Мићић, студент докторских студија астрофизике на Универзитету у Алабами, предводио је тим који је открио два пара патуљастих галаксија које се спајају. Сваки пар има дуо црних рупа које ће се ускоро сударити, што може пружити детаље о раном формирању великих галаксија, а и супермасивних црних рупа у њиховим центрима. Откриће је објављено у научном часопису Astrophysical Journal.
Судари великих галаксија, сличних Млечном путу, детаљно су проучени, a патуљастих, које су најчешћи тип галаксија, потпуно су занемарени, а они су веома битни јер је рани свемир био испуњен патуљастим галаксијама које су се сударале, расле и еволуирале. „Свака галаксија садржи масивну црну рупу у свом језгру, милионима пута тежу од Сунца, међутим не знамо одакле су оне дошле и како су нарасле. Црне рупе у патуљастим галаксијама нуде одговор на те мистерије. Иако су патуљасте галаксије и њихове црне рупе изузетно битне за астрономију, веома мало су истражене. Ово је због тога што су мале, не емитују много светлости и изузетно их је тешко детектовати, а још теже уочити две такве у процесу судара. Још је теже, готово немогуће, детектовати присуство црне рупе у патуљастој галаксији”, објашњава Марко Мићић.
Марко Мићић
Како је објаснио, црне рупе које усисавају материјал требало би да произведу врло специфичну емисију електромагнетног зрачења у инфрацрвеном и икс (Х) делу спектра. Тачније црне рупе не емитују ништа, већ материјал који бива усисан се загрева и производи емисију. „Користио сам свемирске телескопе Chandra (икс-зрака) и WISE (инфрацрвени) да скенирам цело небо тражећи сигнале двојних црних рупа које усисавају. Када сам начинио узорак потенцијалних кандидата, требало је урадити додатне провере да се утврди који су сигнали стварно произведени од стране двојних црних рупа. Неопходно је било, такође, установити својства галаксија у којима се црне рупе налазе, потврдити да су патуљасте и потврдити да су у процесу судара. То смо урадили користећи оптички телескоп CFHT на Хавајима”, каже Мићић.
(Спутњик)
