Једна врста великих ракова која живи у Великом коралном гребену у Аустралији у очима има више рецептора за боје од било које друге животиње. Аустралијанци их зову „секачи прстију” због веома опасних и оштрих кљешта која неопрезне рониоце могу да засеку до кости, а у питању су стоматоподе или такозвани ракови богомољке. Име су добили по томе што слично инсекту богомољки имају пар грудних екстремитета којима попут боксера задају муњевит и снажан ударац.
Ови ракови имају најсложенији оптички апарат у животињском свету. Очи су постављене на „сталке” и могу се независно померати једно у односу на друго. Сложене су, типично зглавкарске и свако око се састоји од 10.000 засебних оматидија (фацета) поређаних у два полулоптаста низа који су одвојени средишњом траком. „Полулопте” су задужене за регистровање облика и покрета, а „траке” за перцепцију боје. У траци су сукцесивно поређани низови фоторецепторских ћелија које садрже различите типове пигмента који реагују на различите таласне дужине. И док људи у мрежњачама имају три врсте рецептора за боје, ракови богомољке их имају 12, при чему је сваки подешен за другу боју. Такође уочавају и раван поларизоване светлости.
Питање које остаје отворено је: чему му служе сви ти рецептори? Научници верују да има везе са њиховим „боксерским вештинама”. Могуће је да му овај систем служи за препознавање боја, што му опет помаже да донесе брзу одлуку да ли да изведе свој силовити напад. Осим што имају невероватан оптички апарат, веома су опасни.
По грађи тела деле се на „копљанике” и „батинаше”, а оба имена зарадили су због начина на који нападају. Kопљаници могу задати фаталне повреде и потенцијалним предаторима много већима од себе, а плен убијају набадањем и сечењем. Батинаши се претежно хране шкољкама и раковима чији оклоп поломе са лакоћом – њихова клешта при ударцу имају енергију еквивлентну малокалибарском метку (22ЛР). Хране се практично свим животињама које могу да савладају – црвима, раковима, шкољкама, рибама. Једна врста ових ракова живи и на Медитерану, али је неугледнија у односу на шарене и живописне аустралијске.
(Извор Национална географија)
