„Берлинер цајтунг” пише о бронзаној бисти Милеве Марић Ајнштајн, која је представљена у Берлину. Дуго трају приче о њеном наводном доприносу Ајнштајновом раду, и његовом ниподаштавању.
Милева Марић „гледа кроз прозор галерије. То је бронзана биста српске математичарке и некадашње Ајнштајнове даме коју обавија мит да има удела у његовим списима о теорији релативитета. Ипак, као и многе жене великих генија, она није добила признање”, пише „Берлинер цајтунг” у тексту „Ајнштајнова бивша”.
Повод је представљање бронзане скулптуре коју је излила Ана Франциска Шварцбах и сада стоји у излогу Острвске галерије у Берлину назване по Ксантипи, жени старогрчког филозофа Сократа. Шварцбахова је самоиницијативно направила бисту, што се уклапа у њен концепт – да тако чува од заборава личности које заборав не заслужују. Биста Милеве Марић је откривена у суботу (19. децембар) на њен 145. рођендан, било је и торте од марципана. „Берлинер цајтунг” пише да је Марићева (рођена 1875. у Србији, умрла 1948. у Цириху) била једна од првих жена које су студирале математику и физику. „Она је била прва супруга Алберта Ајнштајна. Упознали су се на циришкој Политехничкој школи. Из писама се види да је био фасциниран луцидном интелигенцијом омалене Српкиње, која је мало ћопала.”
У тексту се додаје да је Ајнштајнова фамилија била против брака, иако је једна кћер већ рођена и, можда, у Србији одмах након рођења дата на усвајање. О том детету нема трага, пише „Берлинер цајтунг”. Ајнштајнова мајка је сматрала Милеву „превише старом и интелектуалном”. Пар се ипак венчао 1903. године. Берлински лист пише да је породица – рођени су синови Ханс Алберт и Едуард – од 1912. живела у Берлину. „Али успешни физичар је убрзо заволео другу: Елзу, своју рођаку и каснију жену, којој је додуше после био једнако неверан.”
Подсећа се на Ајнштајново писмо упућено Милеви тих дана: „Стараћеш се о томе да се моја одећа и рубље одржавају у реду, да редовно добијам три оброка сервирана у собу, да се моја спаваћа и радна соба увек одржавају у добром реду, и посебно да радни сто буде само мени на располагању. (…) Изричито ћеш се обавезати да у контакту са мном следиш наредне тачке: Одричеш се сваког личног односа према мени, осим уколико је одржавање тог односа сасвим неопходно из друштвених разлога…”
Милева Марић и Алберт Ајнштајн
Под тим условима је Ајнштајн, наводно због деце, хтео да остане у браку, али је ипак напустио породицу. Милева се 1914. вратила са децом у Цирих, а званичан развод уследио је 1919. „Ипак, Ајнштајн је 1922. уплатио новац од Нобелове награде породици, посебно за лечење тешко болесног млађег сина. Марић је умрла 1948. осиромашена и усамљена и сахрањена је у југословенском гробу на циришком гробљу Нордхајм”, пише „Берлинер цајтунг” и додаје: „Научници до данас шпекулишу о томе да ли је Ајнштајн прећутао размере доприноса Милеве Марић својим списима. (…) Са феминистичке стране одавно је гласна критика на премало вредновање њених квалификација и доприноса. Кажу, Ајнштајнова бивша је у најмању руку коауторка.”
(Извор РТС)
Берлински лист даље пише о уметничкој бисти која представља „младу жену локнасте косе, паметног будног лица са високим челом“. „Упадљива је шипка која подсећа на канџе или решетке и иде преко главе портретиране“, пише лист, додајући да та шипка има најпре техничку функцију да држи ову бисту која је рађена методом грубог изливања.
Но, неке колеге препоручују да управо та шипка „остане као иновација: тако све има и метафоричко дејство. Шипка подсећа на средњовековне кавезе у које су се непослушне жене затварале за казну“ .
(Извор РТС)
