Чак 30 процената пацијената са поремећајима у исхрани пати и од поремећаја пажње, познатијег као ADHD, показала су истраживања. У комбинацији ова два стања, пацијент често бива разапет између жудње за неконтролисану конзумацију хране и осећаја стида и кајања.Упркос рационалној жељи да престане да једе, његов мозак као да шапуће: „Хајде још мало, иако ниси гладан”.
Иако још не постоји довољно сазнања која повезују поремећаје исхране и пажње, истраживачи су установили да је између та два стања извесно поклапање, а процене указују да око 30 посто пацијената који не могу одолети преједању пате и ADHD. Поремећај бинџовања хране најчешће се дефинише као понављајуће преједање у кратком временском периоду, а карактеристично да је неконтролисаност неретко праћена и осећајем стида и кајања. Али жудња за храном, и поред осећаја ситости готово увек доминира. „Једном када пацијент почне да једе, он не може да стане”, описује ово стање Цезар Сутуло, психијатар специјализован за лечење ADHD.
Код особа које пате од ADHD, систем за обраду награда не функционише као код осталих људи: потребна им је много већа награда да би остали мотивисани, док уједно своју радост испољавају мање интензивно. Недовољно стимулисани, они жуде за већом количином хране, у њој препознјући једну од ретких активности која доноси осећај испуњености и награђености, а прилив допамина, хормона среће, тај осећај додатно појачава.
Код особа са ADHD поремећајем веома често долази и до преклапања појединих активности у истовремено, а како пажња веома лако попусти баш када је фокус најнеопходнији, у понашању може доћи до пребацивања на другу, ничим повезану активност. Тако долази и до заборављања да је одређена радња дошла на ред, а самим тим и до њеног понављања. Посматрајући конзумацију хране кроз ову призму, образац је сасвим једноставан: не само да пацијент заборавља да је већ имао један или више (често узастопних) оброка. У комбинацији са ADHD-ом, поремећаји исхране често су испраћени двема крајностима – веома рестриктивним дијетама, а затим и прекомерним и неконтролисаним преједањем.
Лечење пацијената са вишеструким поремећајима може бити прилично велики изазов, будући да психолози и психијатри у почетку морају утврдити који прво захтева третман. Примера ради, лечење ADHD код пацијената с биполарним поремећајем може само интензивирати озбиљност њиховог стања. „Важно је излечити један поремећај, а не погоршати други”, упозорава Дејвид Гудман, психијатар са Универзитета Џон Хопкинс, чије се истраживање фокусира на ADHD.
Код пацијената са ADHD и поремећајем бинџовања хране третман је нешто једноставнији, будући да постоје званично одобрене терапијске методе које се упоредо примењују на контролисању оба стања пацијената.
