Naučnici su dekodirali pesmu Pink Flojda „Zid” (The Wall) na osnovu snimaka električne aktivnosti mozga, što bi moglo pomoći vraćanju moći govora pacijentima sa moždanim udarom ili amiotrofičnom lateralnom sklerozom, neurodegenerativne bolesti koja je bila dijagnostifikovana i kod Stivena Hokinga.Iako su članovi iste laboratorije ranije uspeli da dešifruju govor, čak i nečujno zamišljene reči sa snimaka mozga, „uopšteno govoreći, svi ovi pokušaji rekonstrukcije su imali robotski kvalitet”, rekao je profesor Robert Najt, neurolog sa Univerziteta u Kalifornija (SAD), koji je sproveo studiju sa postdoktorandom Ludovikom Belijerom, prenosi The Guardian.
Prema njegovim rečima, muzika je po prirodi emotivna, ima ritam, stres, akcenat i intonaciju i sadrži mnogo veći spektar od ograničenih fonema na bilo kojem jeziku, što bi moglo dodati još jednu dimenziju implantabilnom govornom dekoderu. Dok je prethodni rad dekodirao električnu aktivnost iz moždanog govornog motornog korteksa, oblasti koja kontroliše sitne pokrete mišića usana, vilice, jezika i larinksa koji formiraju reči, nova studija je koristila snimke iz delova mozga za sluh, gde se obrađuju svi aspekti zvuka. Tim je analizirao snimke mozga 29 pacijenata dok im je puštan trominutni deo pesme Pink Flojda, preuzet sa njihovog albuma The Wall iz 1979. godine. Aktivnost mozga dobrovoljaca je otkrivena postavljanjem elektroda direktno na površinu mozga. Za dekodiranje snimaka i kodiranje reprodukcije zvukova i reči korišćena je veštačka inteligencija.
Iako veoma prigušena, fraza „Sve u svemu, to je samo još jedna cigla u zidu” se prepoznaje u rekonstruisanoj pesmi – sa netaknutim ritmovima i melodijom. „Pomalo zvuči kao da govore pod vodom, ali to je naš prvi pokušaj u ovome”, objasnio je Najt.On veruje da bi korišćenje veće gustine elektroda moglo da poboljša kvalitet rekonstrukcije. „Prosečno razdvajanje elektroda je bilo oko pet milimetara, ali imali smo nekoliko pacijenata sa tri milimetra odvajanja i oni su bili najbolji u pogledu rekonstrukcije”, dodavši da bi bio mnogo bolji sa elektrodama udaljenim oko milimetar i po.
Ove godine istraživači predvođeni dr Aleksandrom Hutom sa Univerziteta Teksas u Ostinu, objavili su da su preveli moždanu aktivnost u kontinuirani tok teksta, koristeći podatke neinvazivnog MR skeniranja.Sistem nije bio dovoljno precizan da dekodira tačne reči, ali je mogao da otkrije suštinu rečenica.
Istraživanje, objavljeno u PLUS Biology je, takođe, identifikovalo nove oblasti mozga uključene u otkrivanje ritma i potvrdilo da je desna strana više prilagođena muzici nego leva.Bolje razumevanje načina na koji se muzika i jezik obrađuju može imati praktičnu primenu, kao što je pomoć u rasvetljavanju misterije zašto ljudi sa Brokinom afazijom, koji se bore da pronađu i izgovore prave reči, često mogu da ih pevaju bez poteškoća.
(RT)
