Шума често на киши утихне, да би након проласка невремена почела да одјекује различитим звуциима. Птице певају, инсекти цврчр, жабе крекећу. Но људи неке шумске разговоре не могу чути. Наиме, јапански научници су у новом истраживању нашли интригантне назнаке да неке печурке после кише комуницирају помоћу подземних електричних сигнала. Посматрали су такозване двобојне гљиве (Laccaria bicolor): мале смеђе гљиве које расту у мешовитој шуми научног центра Kаватабе поље Универзитета Тохоку.
L. bicolor је у симбиози с неким биљкама, попут храстова и борова. Kакав је договор обично међу њима могућ? Печурке дрвећу омогућују већу опскрбу водом и хранљивим тварима, а заузврат узимају угљеноохидрате. Неке пређашње студије су показале да се стабла помоћу L. bicolor могу непосредно хранити животињама. Изгледа да овај двојац намами инсектее, убије их отровом, а затим гљиве с дрвећем поделе животињски азот.
Како изгледа подземна мрежа којом комуницира шума? Док једне печурке продиру кроз ћелијске зидове биљака домаћина, друге, попут L. bicolor, праве подземне омотаче око спољашњег дела коријена стабла. Ти омотачи се састоје од хифа, нити сличних коренум које подстичу раст печурке. Kада се хифе повежу под земљом, настану такозване микоризне мреже. Многи истраживачи сматрају да помоћу хемијских сигнала који колају низ корење дрвећа и печурки могу да опште целе шуме; поједини, пак, наводе да су популарни прикази ове појаве преувеличани.
Претходна проучавања су показала да печурке стварају варијације у електричним потенцијалима као одговор на промене у околини, с назнакама да би ти сигнали могли представљати неки облик комуникације, пише Science Alert. Примерице, научници су лане код неких уочли обрасце електричне активности који би се могли упоредити са структуром људског говора. Распознали су до 50 различитих речи или група скокова електричне активности које ствара поменута мрежа.
Мада су скокови електричног потенцијала и раније виђани код гљива, већина студија је била усредсређена на ограничене узгајане врсте или. У новом истраживању научнииц су причврстили електроде на на шест L. bicolor печурки које су расле на рубу шумске стазе. Пратили су електрични потенцијал, мерен у миливолтима (mV) крајем септембра и почетком октобра 2021. Првобитно су пребивале у сунчаном и сувом окружењу, а 1. Октобра се појавио тајфун и донео 32 милиметра кише. Сат-два након падавина печурке су почеле показивати нове знаке активности.
У почетку су имале мањи електрични потенцијал. Међутим, он је почео да се колеба након кише, понекад прелазећи 100 mV”, објаснио је микробни еколог Ју Фукасава са Универзитета Тохоку. Флуктуација је у корелацији с променама у падавинама и температури, према Фукусави и колегама. Пренос сигнала био је посебно јак међу гљивама које су биле ближе једна другој. Истраживање названо Electrical potentials in the ectomycorrhizal fungus Laccaria bicolor after a rainfall event објављено је у часопису Fungal Ecology.
(Индекс)
