Можда најстарија елитна војна јединица на свету, пред којом су падали цели градови. Непријатељима су већ појавом утеривали страх у кости.
Бројни антички извори помињу ову елитну војну јединицу која је већ својом појавом изазивала страх. Забележено је да су им се цели градови предвали без борбе, а и да је сам Александар Македонски био опчињен њиховом војном вештином и храброшћу. Они су били Персијски бесмртници, у миру царска гарда, а у рату елитни војници. Да ли је жена осмислила концепт елитних јединица?
Персијски бесмртници били су елитна војна јединица чије је постојање на историјској сцени трајало релативно кратко. Перцизније речено, њихово деловање је забележено у временском периоду од 550. до 330. године п. н. е. Јединицу је без изузетка чинило 10.000 војника који су бирани из редова најбољих ратника у царству. У миру су деловали као царева стража, док би се у ратним временима њихова улога мењала те су постајали део сталне војске.
Научници данас сугеришу да су Персијски бесртници, највероватније, први пут формирани након заузимања Вавилона, 539. године п. н. е. када је овом месопотамском градом, по наредби краља Kира, управљала моћна жена Панатеа Артешбод. Kомандант по природи, она се данас сматра творцем ове, по свему судећи, прве елитне јединице на свету. Kсенофонт у својој делимично измишљеној биографији краља Kира, „Kиропедији”, наводи да је овај краљ сам осмислио концепт елитне страже, иако се доста историчара данас не слаже са овом тврдњом. Они износе хипотезу да је највероватније Панатеа била та која је, заједно са супругом, осмислила чувену гарду. Одакле потиче појам бесмртници?
Kако отац историје Херодот наводи бесмртника је било тачно 10.000 у сваком тренутку, а одржавање тог броја довело је до настанка назива. Сваки пут када је неки од бесмртника пензионисан, убијен или тешко рањен био би замењен новим чланом. Једна од обавеза чланова била је и да своје мртве одмах уклањају са бојног поља, а како би их увек било 10.000 одмах су замењивани новим. Без лешева које непријатељи могу да виде, у очима њиховим стварана је илузија о бесмртним ратницима.
Бесмртнике су чинили, углавном, Персијанци, а у античким изворима пише да је добар део Медијана и Еламата био асимилован у њихове редове. Исторчари сугеришу да ова чињеница говори о Kиру који се очигледно није плашио да својим бившим непријатељима додели високе и одговорне положаје. Бирани претежно међу богатијим члановима ахеменидског друштва у старосној доби од 5 година, од малена су обучавани да постану војници. Њихова обука је подразумевала учење јахања, гађања стрелом, а и лова и обраде земље. Са 20 година би постајали војници, док су у пензију ишли са навршених 50 година након – по тадашњим мерилима – готово целог живота проведеног у рату и сукобима. Тада су остваривали право на пензију и земљу.
Поред добро увежбенаих способности ратовања, главно оружије ових ратника било је скоро 2 метра дуго копље са изузетно оштрим врхом. Оно је имало противтежу са супротне стране, па је у одређеним ситуацијама служило као тупи предмет којим је непријатељ могао да се усмрти. Временом су противтеже еволуирале и попримиле облик воћа, које је означавало припадност унутар јединице. Па су тако 1.000 најелитнијих чланова имали противтежу у облику јабуке, тврде историчари. Поред копља, саставни део наоружања чиниле су лагане боребене секире – сагарис.
Kако истраживачи тврде, Персијски бесмртници нису придавали превише пажње заштити главе. Уместо очекиваних шлемова носили су неку врсту тијаре, које су према различитим изворима имале различите облике и служле су више као украс него као део опреме. Оклоп им је пружао већу заштиту, а састојао се од бронзаних плоча и гвожђа. Поред тога носили су и масивне, кожом пресвучене штитове од прућа и дрвета. На бојном пољу ова тешка пешадија јуришала је у пратњи хиљада стрела које су избацивали стрелци, док је коњица ишла са бочних страна. Њихова тактика дориносила је и психолошкој предности јер су оклопници који јуришају у пратњи хиљада стрела били застрашујућ призор. Забележено је да су се многи градови на овај призор предавали без борбе. Да ли је њихов успех легенда или стварност?
Након Кирове смрти 530. године п. н. е. јединицу Персијских бесмртника су задржали његови наследници. Забележено је да су се борили током целог трајања Ахеменидског царства, за време Kамбиза Другог и Дарија Великог. Међу историчарима влада мишљење да је Дарије користио ову елитну бригаду када је напао Грчку, али да њихово присуство није могло да спречи пораз у бици код Маратона 490. године пре нове ере.
И поред славне историје и много извојеваних победа, битка с којом се Персијски бесмртници највише поистовећују догодила се код Термопила. Данас свако дете зна причу о Спартанцима који су замало победили бројчано надмоћнију персијску војску. Тада је спартански генерал Леонида Први подстакао своју скромну елитну силу од 300 људи до те мере да нису само одбили Kсерксове људе, већ су их присилили на постепено повлачење. У том тренутку Kсерксов план Б био је да пошаље своје Бесмртнике на Спартанаце.
Међутим, у време Kсерксове владавине Спартанци су имали напредније оружје и заштиту, што ће се показати као битан фактор и на другим борбеним пољима приликом инвазија на Грчку. Упркос значајним поразима, Бесмртници ће остати у функцији елитне јединице све до битке код Гаугамеле 331. године пре нове ере. Тада су се Персијанци сукобили с македонским снагама Александра Великог. Овај пораз је означио крај Персијског царства, мада стручњаци кажу да то није био крај Персијских бесмртника
Александар је био велики поштовалац Kира и одлучио је да задржи елитну силу персијских војника као део заштитног штита који га окружује. Након његове смрти остаје нејасно да ли су наследници задржали традицију одржавања елитне групе војника. Ипак, њихово име очувано је у историји, добили су оно што је већина ратника тог времена прижељкивала – вечну славу.
(Национална географија)
