Свака наша активност, као и сви спољашњи чиниоци, у телу изазивају одређене реакције које су готово увек испраћене лучењем одговарајућих хормона, па тако у тренуцима стреса мозак лучи кортизол или пролактин, док у моментима среће или задовољства његови делови отпуштају допамин, серотонин, ендорфин или окситоцин, који су познати као хормони среће.
Иако постоје различите научне студије које се баве проучавањем извора допамина, установљено је да овај неуротрансмитер најбоље функционише када је у питању награђивање одређене активности. Задовољавање жудње за храном, постизање циља или задатка који смо себи постаивли или, пак, добар тренинг међу главним су окидачима лучења допамина.
Иако на тржишту постоје препарати који могу подстаћи лучење хормона и вештачки створити осећај еуфорије за којим толико жудимо, научници тврде да се природним путем он лучи веома добро и у дозама које су нам потребне, а да вештачки супститути не само да нису пожељни, већ могу довести и до супротног ефекта.
Познат као природни подизач расположења, серотонин се најбоље лучи када радимо нешто у чему највише уживамо, било да је то лешкарење на сунцу, физичка активност или медитација и јога. Он је један од хормона који нам помаже и у учењу, а његова висока концентрација подстиче опуштање и бољу апсорпцију градива. Он није само молекул среће, већ много више од тога – омогућава нам да прихватимо реалност која нас окружује, модификујемо меморију и разумемо на који начин можемо изаћи као победници користећи мождане ћелије.
Ендорфини су неуротрансмитери који се синтетишу и складиште у хипофизи, а њихова функција се не завршава на подизању расположења – веома ефикасни и у отклањању болова и смањењу стреса и могу бити једнако добри као и медикаменти на бази морфијума. Ови хормони се ослобађају вежбањем, уживањем у добрим филмовима или музици, али и кроз смех јер он активира мишиће у телу који покрећу лучење. И поред популарног мишљења да се он инхибира физичком активношћу попут трчања, истраживања Медицинског факултета Универзитета Џон Хопкинс у Балтимору указују на то да је еуфорија након истрчане деонице последица ендоканабиноида – једињења сличних канабису, које производи људско тело.
У народу познат и као хормон љубави, окситоцин се производи у хипоталамусу нашег мозга, а путем хипофизе долази до крвотока и струји кроз тело у тренуцима када се осећамо срећно или заљубљено. Научне студије у протеклих неколико година доказале су да је он много више од хормона љубави и да умногоме помаже у побољшању друштвених интеракција и мотивише да тражимо квалитетније и дубље односе. Али, постоји и друга страна лучења окситоцина, а то је појачавање осећаја љубоморе, што некада може изазвати и исхитрене реакције.
(РТ)
