Svaka naša aktivnost, kao i svi spoljašnji činioci, u telu izazivaju određene reakcije koje su gotovo uvek ispraćene lučenjem odgovarajućih hormona, pa tako u trenucima stresa mozak luči kortizol ili prolaktin, dok u momentima sreće ili zadovoljstva njegovi delovi otpuštaju dopamin, serotonin, endorfin ili oksitocin, koji su poznati kao hormoni sreće.
Iako postoje različite naučne studije koje se bave proučavanjem izvora dopamina, ustanovljeno je da ovaj neurotransmiter najbolje funkcioniše kada je u pitanju nagrađivanje određene aktivnosti. Zadovoljavanje žudnje za hranom, postizanje cilja ili zadatka koji smo sebi postaivli ili, pak, dobar trening među glavnim su okidačima lučenja dopamina.
Iako na tržištu postoje preparati koji mogu podstaći lučenje hormona i veštački stvoriti osećaj euforije za kojim toliko žudimo, naučnici tvrde da se prirodnim putem on luči veoma dobro i u dozama koje su nam potrebne, a da veštački supstituti ne samo da nisu poželjni, već mogu dovesti i do suprotnog efekta.
Poznat kao prirodni podizač raspoloženja, serotonin se najbolje luči kada radimo nešto u čemu najviše uživamo, bilo da je to leškarenje na suncu, fizička aktivnost ili meditacija i joga. On je jedan od hormona koji nam pomaže i u učenju, a njegova visoka koncentracija podstiče opuštanje i bolju apsorpciju gradiva. On nije samo molekul sreće, već mnogo više od toga – omogućava nam da prihvatimo realnost koja nas okružuje, modifikujemo memoriju i razumemo na koji način možemo izaći kao pobednici koristeći moždane ćelije.
Endorfini su neurotransmiteri koji se sintetišu i skladište u hipofizi, a njihova funkcija se ne završava na podizanju raspoloženja – veoma efikasni i u otklanjanju bolova i smanjenju stresa i mogu biti jednako dobri kao i medikamenti na bazi morfijuma. Ovi hormoni se oslobađaju vežbanjem, uživanjem u dobrim filmovima ili muzici, ali i kroz smeh jer on aktivira mišiće u telu koji pokreću lučenje. I pored popularnog mišljenja da se on inhibira fizičkom aktivnošću poput trčanja, istraživanja Medicinskog fakulteta Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru ukazuju na to da je euforija nakon istrčane deonice posledica endokanabinoida – jedinjenja sličnih kanabisu, koje proizvodi ljudsko telo.
U narodu poznat i kao hormon ljubavi, oksitocin se proizvodi u hipotalamusu našeg mozga, a putem hipofize dolazi do krvotoka i struji kroz telo u trenucima kada se osećamo srećno ili zaljubljeno. Naučne studije u proteklih nekoliko godina dokazale su da je on mnogo više od hormona ljubavi i da umnogome pomaže u poboljšanju društvenih interakcija i motiviše da tražimo kvalitetnije i dublje odnose. Ali, postoji i druga strana lučenja oksitocina, a to je pojačavanje osećaja ljubomore, što nekada može izazvati i ishitrene reakcije.
(RT)
