ПИТАГОРА ПЛАГИЈАТОР?

Формула коју учи свако дете гласи: а² + b² = c². Вавилонци су пре 3.700 година, а то значи хиљаду година пре Питагоре, користили тригонометрију за премеравање земљишта.

Једна тајанствена глинена плоча могла би да унесе револуцију у историју математике. Ископана је још 1984. у близини данашњег Багдада, али је после тога остала заборављена у неком ћошку Археолошког музеја у Истанбулу. Године 2018, аустралијски математичар Данијел Мансфилд са Универзитета у Новом јужном Велсу наишао је на фотографију тог предмета и одмах се одушевио његовим савршеним правим угловима. Отпутовао је у Турску и анализирао мистериозну таблу.

До сада се сматрало да су тригонометрију смислили стари Грци, тачније – Питагора. Али, нова анализа је показала да је тригонометрија била позната још хиљаду година пре Питагоре.

Сада је решио загонетку. Табла стара 3.700 година из старовавилонске ере не само што је најстарије познато сведочанство примењене геометрије, већ је и садржала учење о троугловима које смо приписивали Питагори.

(Pixabay)

Преписао свој наук?

Према студији Plimpton 322: A Study of Rectangles, објављеној у часопису Foundations of Science, можда ће и историја математике морати да буде наново исписана. „Откриће и анализа ове табле имали су важне последице по историју математике”, рекао је Данијел Мансфлид за лист Sidnej morning herald. До сада се сматрало да су тригонометрију смислили стари Грци, тачније – Питагора. Али, нова анализа је показала да је тригонометрија била позната још хиљаду година пре Питагоре.

Слично нашем рачунању времена, Вавилонци су се служили бројањем које се базира на броју 60, што је резултирало тиме да њихови разломци много чешће дају целе бројеве и мање грешака приликом заокруживања.

Разломци уместо углова

Још 2017, Мансфилд је објавио веома интересантну студију о једном другом комаду глине. Била је то најстарија позната тригонометријска табела написана клинастим писмом. Према Мансфилду, прорачуни Вавилонаца били су много тачнији од грчких, јер се они нису базирали на угловима или функцијама круга, већ на односима између бројева. Слично нашем рачунању времена, Вавилонци су се служили бројањем које се базира на броју 60, што је резултирало тиме да њихови разломци много чешће дају целе бројеве и мање грешака приликом заокруживања.

Та табла величине разгледнице, названа Plimpton 322, потиче из истог вавилонског времена, али до сада није откривено за шта је тај низ бројева коришћен. Претпостављало се да се могао користити за градњу кућа или премеравање поља. Ту претпоставку сада је потврдила једна мала изломљена табла из старовавилонског времена: округла плоча са ознаком Si.427 садржи правне и геометријске детаље о комаду земље који је подељен након што је један његов део продат. То је тако рећи катастарски документ у којем су утврђене тачне границе поседа.

Практична корист

„Ова нова табла показала нам је зашто су се интересовали за геометрију: да би могли прецизно да утврде границе земљишних поседа”, каже др Мансфилд. „Да би била утврђена површина земљишта, најпре је морао да дође земљомер, измери посед и одреди његове границе”. Земљомери су користили „Питагорине тројке” да би тачно прорачунали прав угао. Те тројке се састоје од по три природна броја који могу да послуже као дужине страница правоуглог троугла (нпр. тројка 5, 6, 7) Помоћу дужина страница таквих троуглова могу да се одреде и прави углови.

Решен комшијски спор

„Табла потиче из времена у којем је земља постепено прелазила у приватно власништво – људи су почели да размишљају о својем или туђем земљишном поседу и хтели су да се прецизно разграниче да би били у добрим комшијским односима”, каже Мансфилд: „И то ова табла одмах показује: поље које се дели и на којем се повлаче нове границе.”

Мансфилд преноси да постоји још старовавилонских исписаних табли на којима се види сличан поступак. Једна од њих, на пример, исписана је поводом једног спора о драгоценим палмама с датуљама које су се налазиле између два земљишна поседа. Локални управитељ позвао би земљомере да решавају такве спорове. „Тиме постаје јасно колико је била важна тачност премеравања да би се решили спорови између тада моћних особа”, закључује Мансфилд.

Kомплексна геометрија с практичном употребом – и то хиљаду година пре рођења Питагоре.

(Извор Б92)