МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПЛАГИЈАТ: НИЈЕ-ЈЕСТЕ

590 pregleda

Да ли је плагиран уџбеник академика Радомира Лукића„Увод у право”?

Одлуком Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду да књига професора Правног факултета Драгана Митровића није плагијат књиге „Увод у право”академика Радомира Лукића, овај случај је окончан, јер је одлука универзитетског Одбора као другостепеног органа коначна.

Професори који су незадовољни оваквим исходом могу да покрену спор пред Управним судом, али он по правилу утврђује да ли је поштована процедура, а не да ли је нешто плагијат, речено је „Данасу”на Правном факултету, поводом оглашавања групе правника, који су оценили „правно неутемељеним”одлуке Етичке комисије Правног факултета и Одбора за професионалну етику да поменута књига професора Митровића није плагијат.

На Правном факултету кажу да је Наставно-научно веће о томе расправљало и да је утврђено
да нема основа за покретање поступка, јер је ДраганМитровић у својој публикацији навео
да је користио делове Лукићеве књиге.

Случај је отворен још 2003, када је група наставника и сарадника на предмету Увод у право на београдском Правном факултету изнела наводе да су књигом „Основи права”Драгана Митровића, објављеном за потребе једног приватног факултета, тешко повређена морална и ауторска права професора Лукића. На факултету кажу да је Наставно-научно веће о томе расправљало и да је утврђено да нема основа за покретање поступка, јер је Митровић у својој публикацији навео да је користио делове Лукићеве књиге. Иако је остављено време да се иницира и формално покретање и наставак поступка, нико није поднео такву иницијативу, па је случај правоснажно окончан, објашњавају на факултету.

Он је поново активиран почетком 2016, када је професорка Јасминка Хасанбеговић по други пут оптужила Митровића за плагијат. С обзиром да није било нових чињеница, те да 12 година раније није доказано постојање плагијата, Веће се сагласило да је ово питање окончано. Хасанбеговић је потом поднела жалбу универзитетском Одбору за професионалну етику, где је тај случај стајао извесно време, а након што су усвојени нови правилници који регулишу питање неакадемског понашања у изради писаних радова, поново је враћен факултету, који је прва инстанца у том поступку.

У марту ове године је заседала Етичка комисија Правног факултета, којом је председавао професор Дејан Поповић и чији су чланови сви шефови катедри на том факултету или њихови заменици. Етичка комисија је једногласно одлучила да је поступак правоснажно окончан 2004, да се не може поново покретати јер није наведена ниједна нова чињеница, те да нема разлога за формирање стручне комисије која би преиспитала наводе о плагијату. На одлуку Етичке комисије Хасанбеговић је поднела приговор универзитетском Одбору за професионалну етику, који је као другостепени орган одбацио њену жалбу и потврдио првостепену одлуку Етичке комисије Правног факултета.

И док је за Правни факултет тиме стављена тачка на овај случај, правници који су се огласили тврде да се о наводима групе професора Правног факултета од 2003. до данас „није мериторно изјаснило ниједно надлежно факултетско, универзитетско, нити судско тело или орган, те да о том питању нема никакве пресуђене ствари”.

Наводе да одлуке Етичке комисије Правног факултета и Одбора за професионалну етику „занемарују чињенице и угрожавају слободу изражавања о појавама плагијаторства”. Истичу да су „сигурни да ће другостепени суд поступити по праву и уважити раније изражено стручно мишљење наставника и сарадника на предмету Увод у право”. У супротном би, како кажу, биле погажене основне традиционалне академске и научне вредности истине и интелектуалне честитости, које подразумевају поштовање туђих научних и интелектуалних дела, а не њихово противправно присвајање”, наводи се у апелу групе правника, објављеном у четвртак у нашем листу.

– Ако се налазима најеминентнијих стручњака, који указују да плагијат постоји, прилази на овакав начин, чисто формалистички, долазимо у ситуацију да нико никада ни о чему неће проговорити и заправо поспешујемо да се о плагијатима ћути – оценила је за „Данас”једна од потписница апела Вида Петровић Шкеро.

(Извор Данас)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар