Мада није пронађено много планетарних система који више наликују на нашем, сви до сада уочени имали су заједничку карактеристику – састојали су се од обичне барионске материје; односно од нормалне твари. Шта ако у свемиру постоје планете сачињени од мистериозне твари коју називамо тамна материја? На то питање нико не може одговорити са сигурношћу, но теоретски физичар Јанг Баи са Универзитета Висконсин-Медисон и колеге покушали су истражити како би се таква хипотетска планета манифестовала и да ли би се могла уочити.
У свемиру има много мистерија, а једна од највећих је засигурно тамна материја. Не зна се, заправо, како она изгледа ни од чега се састоји, осим посредним путем или посматрањем учинка на друге, лакше уочљива тела. Наиме, гравитација у свемиру је знатно већа од количине барионске материје. Након што се узме у обзир свака галаксија, свака звезда и сваки облак прашине који тихо лебди између свемирских тела, и даље има много више гравитације него што би требало. Не зна се шта је узрок томе, стога је појава прозвана тамном твари. Назчници истражују неколико кандидата који се могу поделити у две категорије: појединачне честице и композити; укључујући макроскопске гомиле тамне материје које би могле бити величине планета.
„Макроскопско стање тамне твари са својом масом и/или радијусом сличним онима код планета понашаће се као тамна егзопланета ако је ограничено на звездани систем, чак и ако физичка структура тела наликује на нешто сасвим друго”, објаснили су Баи и колеге у истраживању, а преноси Science Alert. Kако их можемо препознати? Егзопланете најчешће се откривају путем утицаја који они имају на светлост матичне звезде, а исти приступ се може користити у уочавању својстава планета од тамне твари. Наиме, егзопланет која пролази између нас и своје звезде узрокују благо слабљење њене светлости. Астрономи помоћу мерења затамњења могу израчунати радијус егзопланете. Оне, такође, помало повлаче своју звезду док се њих две крећу око заједничког тежишта, што се може открити у променама таласне дужине светла звезде. Помоћу радијалне брзине се може установити маса егзопланете. На основу ових података може се открити густина и састав егзопланете. Мала густоћа, попут Јупитерове, указује на гасовитог дива. Већа густина, попут оне на Земљи, подразумева стеновити састав. Обично гасовити дивови имају веће радијусе, а стеновити светови мање.
Према Баију и сарадницима, могле би се користити ове информације за откривање потенцијалних планета од тамне твари. Такво тело би имало другачија својства од класичних егзопланета која вероватно пркосе законима физике, попут егзопланета с густином већом од гвожђа или оних толико ниске густоће да је њихово постојање немогуће објаснити. Наравно, за сада нису уочени такви екстреми. Додатно, научници могу установити каква је атмосфера на егзопланети на темељу спектра светлости звезде током транзита. Ако транзитни спектар покаже неке озбиљне аномалије, то би могло указивати на постојање егзопланета од тамне материје.
(Индекс)
