Mada nije pronađeno mnogo planetarnih sistema koji više nalikuju na našem, svi do sada uočeni imali su zajedničku karakteristiku – sastojali su se od obične barionske materije; odnosno od normalne tvari. Šta ako u svemiru postoje planete sačinjeni od misteriozne tvari koju nazivamo tamna materija?Na to pitanje niko ne može odgovoriti sa sigurnošću, no teoretski fizičar Jang Bai sa UniverzitetaViskonsin-Medison i kolege pokušali su istražiti kako bi se takva hipotetska planeta manifestovala i da li bi se mogla uočiti.
U svemiru ima mnogo misterija, a jedna od najvećih je zasigurno tamna materija. Ne zna se, zapravo, kako ona izgleda ni od čega se sastoji, osim posrednim putem ili posmatranjem učinka na druge, lakše uočljiva tela. Naime, gravitacija u svemiru je znatno veća od količine barionske materije. Nakon što se uzme u obzir svaka galaksija, svaka zvezda i svaki oblak prašine koji tiho lebdi između svemirskih tela, i dalje ima mnogo više gravitacije nego što bi trebalo. Ne zna se šta je uzrok tome, stoga je pojava prozvana tamnom tvari. Nazčnici istražuju nekoliko kandidata koji se mogu podeliti u dve kategorije: pojedinačne čestice i kompoziti; uključujući makroskopske gomile tamne materije koje bi mogle biti veličine planeta.
„Makroskopsko stanje tamne tvari sasvojom masom i/ili radijusom sličnim onima kod planeta ponašaće se kao tamna egzoplaneta ako je ograničeno na zvezdani sistem, čak i ako fizička struktura tela nalikuje na nešto sasvim drugo”, objasnili su Bai i kolege u istraživanju, a prenosi Science Alert. Kako ih možemo prepoznati? Egzoplanete najčešće se otkrivaju putem uticaja koji oni imaju na svetlost matične zvezde, a isti pristup se može koristiti u uočavanju svojstava planeta od tamne tvari. Naime, egzoplanet koja prolazi između nas i svoje zvezde uzrokuju blago slabljenje njene svetlosti.Astronomi pomoću merenja zatamnjenja mogu izračunati radijus egzoplanete. One, takođe, pomalo povlače svoju zvezdu dok se njih dve kreću oko zajedničkog težišta, što se može otkriti u promenama talasne dužine svetla zvezde. Pomoću radijalne brzine se može ustanoviti masa egzoplanete. Na osnovu ovih podataka može se otkriti gustina i sastav egzoplanete. Mala gustoća, poput Jupiterove, ukazuje na gasovitog diva. Veća gustina, poput one na Zemlji, podrazumeva stenoviti sastav. Obično gasoviti divovi imaju veće radijuse, a stenoviti svetovi manje.
Prema Baiju i saradnicima, mogle bi se koristiti ove informacije za otkrivanje potencijalnih planeta od tamne tvari. Takvo telo bi imalo drugačija svojstva od klasičnih egzoplaneta koja verovatno prkose zakonima fizike, poput egzoplaneta s gustinom većom od gvožđa ili onih toliko niske gustoće da je njihovo postojanje nemoguće objasniti. Naravno, za sada nisu uočeni takvi ekstremi. Dodatno, naučnici mogu ustanoviti kakva je atmosfera na egzoplaneti na temelju spektra svetlosti zvezde tokom tranzita. Ako tranzitni spektar pokaže neke ozbiljne anomalije, to bi moglo ukazivati na postojanje egzoplaneta od tamne materije.
(Indeks)
