Супстанца коју су научници створили помоћу нових технологија можда није довољно добра да би могла да замени светлоплаву крв због које страдају ове крабе.
Крв једне изузетно старе врсте морских ракова од виталног је значаја за тестирање лекова и медицинских уређаја. То озбиљно угрожава ово древно створење, нарочито с потребама за вакцине против коронавируса. С друге стране, супстанца коју су научници створили помоћу нових технологија можда није довољно добра да би могла да замени светлоплаву крв због које страдају ове крабе.
Мало је организама на планети који су толико чудни и толико стари као што је то морски рак познат као потковичаста краба. То што су били на Земљи пре диносауруса, у време када је све било велико, могло би да објасни њихову грађу – оклоп у облику кациге који може да нарасте и до 50 сантиметара. За кретање користе плиму и осеку. Анатомски су ближе пауцима него раковима и светле под ултраљубичастим светлом.
Међутим, њихова супермоћ, тј. јединствена карактеристика пре је то што се крв, која је светлоплава, згрушава када је изложена штетним бактеријским ендотоксинима, што је особина која их одржава у животу око 450 милиона година. Бактеријски ендотоксини изазивају упалу и грозницу и могу изазвати анафилактички шок и смрт. Они узрокују венеричне болести, бактеријски менингитис, а и колеру, бубонску кугу и друге болести.
Њихова крв је толико корисна да је омогућила научницима и да створе вакцине које помажу људима да се изборе с разним болестима од мигрене до меланома, а однедавно и коронавируса.
Ћелије одбрамбених снага организма крабе-потковице у крви ове животиње имобилишу поменуту врсту ендотоксина, чинећи их инертним. То је и благослов и проклетство, јер када су научници открили овај невероватни одбрамбени систем шездесетих година прошлог века, почели смо да га користимо за себе, ловећи ова морска створења због њихове крви како бисмо тестирали лекове, игле и биомедицинске уређаје да бисмо били сигурни да нису загађени. Њихова крв је толико корисна да је омогућила научницима и да створе вакцине које помажу људима да се изборе с разним болестима од мигрене до меланома, а однедавно и коронавируса. Све то је разлог што је човек нанео огроман ударац популацији ових морских створова.
Иако је наука створила проблем, можда ће моћи да га реши. Нове технологије учиниле су доступном вештачку верзију крви ових ракова за откривање ендотоксина. Питање око којег се ломе копља јесте да ли је та крв довољно добра за све оно за шта се користи права плава крв ракова. Док су неке компаније већ прешле на тестирање производа синтетичком крвљу, друге чекају потврде да је та супстанца сигурна замена.
Расправа је поделила научнике који се баве очувањем заштите и одбор који одлучује о научним стандардима у фармацеутској индустрији, који верује да је потребно спровести више студија пре него што би се синтетичка верзија крви ракова увела у употребу. Прошлог лета, како је стопа заразе коронавирусом наставила да расте, група истраживача фармацеутских компанија „Бристол Мајерс Сквиб”, „Фајзер” и биотехнолошке компаније „Рош-Генентек” објавила је резултате истраживања у којем су поређена два производа, један од крви крабе, а други од синтетичке крви. Налази, међутим, нису допринели смиривању расправе.
Ово није први пут да се ова врста рака суочила с потенцијалним изумирањем. Деведесетих година прошлог века, рибари су десетковали популацију потковичасте крабе дуж источне обале САД који су их користили као мамац за хватање јегуље.
Фармацеутске компаније некако морају да обезбеде да лекови и медицински уређаји и ендопротезе, попут вештачких зглобова, не садрже ендотоксине. Ако се фармацеутске компаније наставе ослањати само на крв морских ракова, популација ових животиња биће у озбиљној опасности. Ово није први пут да се ова врста рака суочила с потенцијалним изумирањем. Деведесетих година прошлог века, рибари су десетковали популацију потковичасте крабе дуж источне обале САД који су их користили као мамац за хватање јегуље. Пре тога, научници су дуж залива Делавер могли да пронађу у просеку 45.000 јаја потковичастих ракова на метру квадратном у отприлике пет сантиметара песка. Од 1995. та бројка је варирала између 5.000 и 10.000.
Око 500.000 ракова се извади из воде и сакупи са плажа дуж обале Атлантика сваке године да би се обезбедила потребна количина крви за фармацеутску индустрију. Лов на вакцине против коронавируса само је појачао забринутост око опстанка потковичастих ракова. У марту 2020. године развијана је 241 терапија, укључујући вакцине против коронавируса. Данас их има око 838.
„Сваки кандидат за лек, вакцину, клиничко испитивање или готов раствор за убризгавање у тело мора да се подвргне тестирању. Вода и сировине које се користе такође се морају тестирати. Дакле, ово је огроман пораст с обзиром на то колико компанија сада ради на вакцинама и лековима за ковид”, рекао је Кевин Вилијамс, научник који ради за bioMerieux, француску мултинационалну биотехнолошку фирму.
Чак и пре коронавируса, потражња за плавом крвљу крабе већ је расла. „Како ствари стоје сада, цео ланац снабдевања за испитивање лекова на ендотоксине почива на изловљавању рањивог или скоро изумрлог морског бића”, нагласио је Вилијамс. Америчка потковичаста краба се не сматра угроженом, иако је класификована као рањива.
Међутим, страхујe се да ће се, ако се настави са прекомерним изловљавањем, врста кренути путем азијске потковичасте крабе, која је већ изумрла на Тајвану, а нестаје у Хонгконгу и Кини. Надлежна тела и научници посвећени су проналажењу начина за прелазак са материјала животињског порекла на вештачке, али потребно је обезбедити необориве доказе да су два производа једнаког учинка.
Џесика Пондер, аналитичарка регулаторних испитивања при Комитету лекара за одговорну медицину, поручује да америчка популација ракова тренутно није на ивици, али да се не треба ослањати на животињу, посебно на ону која се може наћи само у једној држави.
(Извор РТС)
