ПЛОВИДБА ВАСИОНОМ

Da se uspešno plovi svekolikim beskrajem potrebne su: dve formule, jedna poslanica i *Qψ analiza moždanih talasa.

Stevan Bošnjak

Formule su:

rλ = Gh/c³

mλ = h/c

Poslanica je: Učenje o opozitima, ili poslanica Karlu Sejganu.

Prva po redu formula ima božansku simetriju u kojoj su, s leve strane, dve varijable a s desne tri fundamentalne kosmološke konstante, spojnice mikro i makro sveta.

Druga formula ima lepu simetriju koja s leve strane ima dve varijable, s desne dve fundamentalne konstante.

Poslanica o opozitima sadrži dva postulata koji ovako glase:

Prvi postulat o opozitima

Jednakost proizvoda opozita važi skroznaskroz.

Drugi postulat o opozitima

Proizvod opozita je konstantan.

I to je sve što je potrebno za plovidbu beskrajem i njegovim prikrajcima.

Formulonautika, formulonauti, plovidba moždanim okeanom

Iz učenja o opozitima proističe lakoća nalaženja skoro svega bitnog:

Kada stavimo: Opozit puta Opozit = Opozit puta Opozit.

Deluje pomalo…hm…

Ali kad nastavimo sa: Maksimum ^. Minimum = Maksimum ^. Minimum.

Pa dalje:

Prostor ^.Sila = Prostor^. Sila.

i: Najveći prostor^. Najslabija sila = Najmanji prostor^. Najjača sila.

Vasiona^. Gravitacija = Atomsko jezgro ^. Jaka atomska sila.

Ostaje nam samo da lako nađemo poluprečnik vasione jer:

r ^. 1 ≈ 10^{-12 .} 10⁴⁰

r ≈ 10²⁸ cm.

Dalja plovidba

Iz rλ=Gh/c³ i mλ=h/c sledi: λ = Gh/c³r i λ=h/mc. Kad izjednačimo: λ= Gh/c³r = h/mc. Odavde: m = rc²/G. Ovo je najopštija formula za masu i gde je masa direktno povezana s prostorom, odnosno konstantama c i G koje su neposredni transformatori mase u prostor i obratno: r = mG/c². Ovo je najopštija formula za prostor, kojom je prostor direktno vezan za masu.

Vreme se nalazi i lako vezuje uz masu i prostor na sledeći način: rλ=Gh/c³. Može se napisati i kao: rct=Gh/c³ (λ=c/ν=ct). Odavde: t = Gh/c⁴r i r = Gh/c⁴t.

Suština je da se varijable masa, prostor, vreme neprekidno transformišu i menjaju mesta. Njihovi transformatori, koeficijenti promene jesu konstante, (c, G, h), ostrva stabilnosti u neprekidnim strujama kosmičkog okeana promena. I zato pitanje: Otkuda ostrva u moru, odakle u haosu varijabli konstante?

Iz ovog pitanja sledi bezdimenzioni račun

Iz: rλ = Gh/c³ → rλ ≈ 10^-65

→ r ≈10^-65/λ

→ λ≈10^-65/r

Iz: mλ=h/c → mλ ≈ 10^-37

→ m ≈10^-37/λ

→ λ≈10^-37/m

Kako je: λ≈10^-65/r ≈10^-37/m, lako je naći r i m, odnosno prostor i masu.

10^-65/r ≈10^-37/m

1/r ≈ 10²⁸/m → r = m/10²⁸

1/m ≈ 10^-28/r → m = r/10^-28

Ovim su najdirektnije dovedeni u vezu prostor i masa i njihovi uzajamni preobražaji. Prostor (poluprečnik r) je količnik mase i koeficijenta transformacije 10²⁸, masa je količnik prostora (poluprečnika r) i koeficijenta transformacije 10^-28.

10²⁸gr/cm ^. 1/10²⁸ cm/gr = 1

ρ^. 1/ρ = 1

ρ_st^. 1/ρ_st =1

ρ_st= [ρ ^. r²]

1/ ρ_st= [1/ ρ ^. r²]

[ρ ^. r²] ^. [1/ ρ ^. r²] = 1

[10²⁸ gr/cm^{3 .} cm²]^. [1/10²⁸ gr/cm^{3 .} cm²] = 1.

Moja gustina (konstanta) ρ_st vezuje fizičke i matematičke objekte:

ρ_st= ρ ^. [r_{Є (0,1,2,3,4…n..∞, -1,-2,-3, -n, ∞}^-1₎].

ρ_st= ρ ^. r⁰ = ρ ^. 1 = ρ = m/V=gr/cm³ ^.1= objekt, telo, 3 dimenzije.

ρ_st= ρ ^. r¹ = m/V ^. r = gr/cm^{3 .} cm = gr/cm² = površina, 2 dimenzije.

ρ_st= ρ ^. r²= gr/cm^{3 .} cm²= gr/cm = linija, 1 dimenzija.

ρ_st= ρ ^. r³= gr/cm^{3 .} cm³= gr/1 = gr¹=tačka, 0 dimenzija.

ρ_st= ρ ^. r⁴ = gr/cm^{3 .} cm⁴= gr^1.cm¹, -1 prva negativna dimenzija.

ρ_st= ρ ^. r⁵ = gr/cm^{3 .} cm⁵= gr^1.cm², -2 druga negativna dimenzija.

ρ_st= ρ ^. r⁶ = gr/cm^{3 .} cm⁶= gr^1.cm³, -3 treća negativna dimenzija.

…

ρ_st= ρ ^. rⁿ = gr/cm^{3 .} cmⁿ= gr¹cm^n-3…

ρ_st= ρ ^. r^∞ = gr/cm^{3 .} cm^∞ = gr¹cm^∞.

ρ = ρ_st / r^∞= 0 (beskonačna vasiona).

ρ_st= ρ ^. r^-∞.

ρ = ρ_st/ r^-∞=∞ (singularitet).

Prilog 1

ρ ( 3d ) = gr/cm³ (volumen).

ρ ( 2d ) = gr/cm² (površina).

ρ ( 1d ) = gr/cm¹ (linija).

ρ ( 0d ) = gr/cm⁰ = gr/1 (tačka).

ρ = gr/cm^∞ = gr/∞ = 0 (beskonačna vasiona).

ρ = gr/cm^-∞ = gr/1/∞ = gr ∞ (singularitet).

Prilog 2

Nalaženje vremena:

Iz mc² = hν → mc² = h/t → tmc² = h → t = h/ mc².

Kako je: m = r/10^-28 → t = h/r/10^-28 c² →

t = 10^-75/r.

Veza sa moždanim talasima* čoveka

t = 10^-75/r → t = 10 ^-75/m/10²⁸.

Kad stavimo: m = 10^-47 grama, što je masa jediničnog moždanog talasa →

t = 10^-75/10^-47/10²⁸ → t =10⁰ = 1 , odnosno ν = 1/t = 1/1 = 1. Ovde sam dobio frekvenciju jediničnog moždanog talasa od 1 Hz koji nazivam kvantom svesti. Masa kvanta svesti je 10^-47 grama.

*MOŽDANI TALASI, Qψ analiza

(Izvor svih skupova fizičkih i duhovnih polja).

Moždani talasi (MT) su nosioci strukture svesti. Jedinični moždani talasa za frekvenciju od ν=1Hz jeste kvant svesti. Iz gornje dve definicije proitiče mogućnost kvantne analize MT.

Moždani talasi frekvencija vreme talasna dužina masa poluprečnik zapremina energijaenergija

ipsilon 0,1-0,5 Hz t=1/ν λ_min=c/o,1 m=hν/c² r=Gh/c³λ V=4/3r³π hν

1/0,1-0,5 λ_max=c/0,5

delta 0,5-4 1/0,5-4

teta 4-8 1/4-8

alfa 8-13 1/8-13

beta1 13-15 1/13-15

beta2 15-22 1/15-22

beta3 22-32 1/22-32

gama 32-100 1/32-100

Jedinični moždani talas za frekvenciju: ν=1=hν=h/sec.

Masa jediničnog moždanog talasa: m=h/c²≈10^-27/10²⁰≈10^-47g.

Talasna dužina jediničnog moždanog talasa: λ=c/ν=c/1=c/hz≈3×10¹⁰cm.

Vreme jediničnog moždanog talasa: t=1/ν=1/1=1s.

Energija jediničnog moždanog talasa: E=hν=h1Hz≈10^-27erg.

Jedinični moždani talas je kvant svesti.

Poluprečnik jediničnog moždanog talasa:

r₁= Gh/c³λ ≈10^-810^-27/10³⁰λ≈10^-35/10³⁰λ≈10^-35/10³⁰3×10¹⁰≈10^-75cm.

Sve ostale vrednosti:

Za talase manje frekvencije od jedinične i veće od jedinične dobijaju se na gore prikazan način.

Za moždane talase kojima je frekvencija: ν=0.

Talasna dužina je beskonačna, kao i vreme.

Energija i masa takvog moždanog talasa su nula, kao i njegov poluprečnik.

Za: ν=0 → t=1/ν=1/0=∞,

λ=c/ν=c/0=∞,

E=hν=h0=0,

m=hν/c²=h0/c²=0/c²=0,

r₀₌ Gh/c³λ=Gh/c³∞=0.

Zapreminu jediničnog moždanog talasa nalazimo iz sledeće formule: V=4/3r³π . Kako je poluprečnik jedinstvenog moždanog talasa reda 10^-75 cm, tada je volumen jediničnog moždanog talasa reda V≈10^-225cm³.

Napomene:

Formule ovde u upotrebi: mc²=hν, mλ= h/c, rλ=Gh/c³, r=Gh/c³λ, c=λν.

Moždani talasi su elektromagentno zračenje mozga. Postoji osam vrsta moždanih talasa, kako je u tabeli navedeno. Moždani talasi predstavljaju 24-časovnu meprekidnu aktivnost živog mozga. Prestaju da postoje tek na kad frekvenciji od nula herca i beskonačnoj talasnoj dužini, odnosno smrću čoveka.

Vreme je inverzija ferkvencije: t=1/ν, a herc je inverzija sekunde: Hz=1/sec.

Talasna dužina i frekvencija su inverzije: λ=c/ν, i ν=c/λ.

Masa m se izračunava iz Plank-Ajnštajnove formule: mc²=hν.

Radijus je izračunava iz jednakosti proizvoda talasne dužine bilo koje mase, radijusa te mase i kvadrata Plankove dužine.

Proizvod talasne dužine bilo koje mase i radijusa te mase jednak je kvadratu Plankove dužine: rλ = Gh/c³

Zapremina je proizvod radijusa i broja pi: V=4/3r³π.

Energija moždanog talasa se nalazi iz formule: mc²=hν.

Plank-Ajnštajnova formula: mc²=hν je sačinjena od dve varijable i dve konstante uravnotežene znakom jedankosti.

Formula: rλ=Gh/c³ sastoji se od tri konstante, jedne varijable i jedne pseudovarijable koju je lako pretvoriti u operabilnu vrednost.

Sa ove dve formule sve operacije na fizičkim i moždanim objektima (u ovom slučaju kvantna analiza moždanih talasa) su primenjive.

Ovim su psihološki obejkti uvedeni u domen kvantnomehaničke i relativističke analize.

——————