Истраживачи су прикупили су 32 узорка тла с различитих површина на, од оних у близини мора до врха кратера. На острву се врло брзо појавио биљни свет, вероватно захваљујући семенкама у птичјем измету.
Kад се 2015. у јужном делу Тихог океана појавило ново острво, геолози, биолози и еколози добили су јединствену прилику за истраживање. Наиме, таква ситуација је идеална за проучавање првих формирања екосистема, односно увид у то како микроби колонизују нова подручја. Острво Хунга Тонга није имало дуг век. Након што се 2015. појавило услед вулканске ерупције, нестало је усред истог таквог догађаја почетком 2022. Но током седам година постојања открило неке занимљиве тајне.
„Нисмо то очекивали. Мислили смо да ћемо пронаћи организме које налазимо приликом повлачења ледењака или цијанобактерије, учесталог колонизатора. Уместо тога, открили смо јединствену групу бактерија која метаболише сумпор и атмосферске гасове.”
Научници су у новом истраживању објавили доказе о неочекиваној заједници микроба на који метаболишу сумпор и атмосферске гасове, слично организмима који се појављују на врло различитим стаништима – термалним изворима на површини или у морским дубинама. „Нисмо то очекивали. Мислили смо да ћемо пронаћи организме које налазимо приликом повлачења ледењака или цијанобактерије, учесталог колонизатора. Уместо тога, открили смо јединствену групу бактерија која метаболише сумпор и атмосферске гасове”, рекао је еколог Ник Драгоне са Универзитета Колорадо, а преноси Science Alert.
Истраживачи су прикупили су 32 узорка тла с различитих површина на, од оних у близини мора до врха кратера. На острву се врло брзо појавио биљни свет, вероватно захваљујући семенкама у птичјем измету, стога су се научници концентрирали на прикупљање узорака са необраслих подручја, а затим из њих екстраховали и секвенцирали ДНК.
У свим узорцима с кратера пронашли су бактерије и археје (прабактерије), иако су ти микроби били мање разнолики од оних из оближњих вегетацијских подручја – али и врло специфични. Наиме, било би логично да су први микроби на новом острву дошли из океана или птичјег измета, али изгледа да то није био случај. Истраживачи претпостављају да су се појавили из подземних дубина. „Ови јединствени микроби су се врло вероватно појавили због својстава повезаних с вулканским ерупцијама: много сумпора и гаса сумпороводоника. Микроби су били најсличнији онима пронађеним у хидротермалним изворима, попут Јелоустона”, нагласио је Драгоне.
Мада није реткост да се на том подручју изненада формирају острва, она обично не трају дуго. У минулих 150 година Хунга Тонга је тек трећа таква копнена маса која се појавила и потрајала дуже од годину дана. „Овакве врсте вулканских ерупција имамо широм света, али оне обично не стварају острва. Имали смо стварно јединствену прилику за истраживање. Нико до сада није тако свеобухватно проучавао микроорганизме на овој врсти острва”, наводи дотични еколог.
Пацифички ватрени прстен, познат и као Тихоокеански ватрени појас, низ је вулкана који окружује Тихи океан. Ту се налази 40% свих активних вулкана који, уз то, као стратовулкани или сиви вулкани имају огромну експлозивну снагу. Примерице, вулкан Хоум риф је од 1852. у пет наврата избацио острва од којих су неки досезали од 50 до 70 метара висине. Године 1984. један је, чак, имао своју малу лагуну. Подморска планина одговорна за ове краткотрајне структуре налази се у подручју Тихог океана, познатој као зона субдукције Тонга-Kермадек, у којој се налазе неке од најбржих конвергентних тектонских плоча на свету.
На том подручју Тихоокеанска плоча брзо клизи испод две друге плоче (Kермадек и Тонга) брзином од око 24 центиметра годишње, творећи други најдубљи јарак на свету и изузетно активан вулкански лук. У овом делу гребена на морском дну, који се протеже од Тонге до Новог Зеланда, највећа је густина подводних вулкана на свету. Истраживање под именом The Early Microbial Colonizers of a Short-Lived Volcanic Island in the Kingdom of Tonga објављено је у часопису mBio.
(Индекс)
