Део племенитих метала улази у састав плазмених ореола астроблема којих има у изобиљу на нашој планети. Они су до сада слабо проучавани, а то су природни дубоки ископи на Земљи. Они садрже налазишта највреднијих примарних руда хрома, титанијума, бакра, никла, кобалта, платиноида, злата, уранијума, лонсдејлита.
Ексклузивно
Проф. др Александар Михаилович Портнов
Oкружен је ореолом стабилног магемита са иридијумом и другим платиноидима, златом, торијумом, RЕЕ. Његова генеза повезана је са избацивањем плазме окер прашине. Овде се налазе и наслаге (placers) тороидног (еолског) злата, често са значајним примесама Рd, Ir, Ni и са инклузијама за њега атипичних корунда, спинела, хематита. Заједно са златом присутни су ватростални платински минерали и капљичасти торијанит. Претпоставља се да је тороидни облик златних честица последица издвајања племенитих метала током хлађења плазме.
Познати совјетски астроном и популаризатор науке, дописни члан Академије наука СССР Б. А. Воронцов Вељјаминов, написао је: „Планине на Месецу несумњиво су специфичне манифестације вулканске активности из дубоке прошлости, и уопште цела површина Месеца, а и других планета, настала је током процеса природне еволуције под утицајем претежно унутрашњих сила. Уз дужно поштовање према метеоритима и свести о њиховој улози у стварању универзума, не можемо их сматрати одговорним за ,рошаво лицеʼ Месеца.”
Део космичких метала акумулирао се у екваторијалном појасу фероманганских стврднућа (конкреција) на дну Тихог океана, где садржај иридијума и платине достиже 4,5 g/t. Део племенитих метала улази у састав плазмених ореола астроблема којих има у изобиљу на нашој планети. Они су до сада слабо проучавани, а то су природни дубоки ископи на Земљи. Они садрже налазишта највреднијих примарних руда хрома, титанијума, бакра, никла, кобалта, платиноида, злата, уранијума, лонсдејлита. У ореолима около налазе се наслаге племенитих метала. Плазма у космогеним структурама, као и у плазмотронима фабрика на Земљи, скупља ретке метале распршене експлозијама: злато, платиноиде, ватросталне оксиде. Тако настају рудна поља будућности.
У Русији су, поред Попигаја, откривени огромни астроблеми као што су Карски (100 километара у пречнику) и Пучеж-Катунски (80 километара у пречнику) код Нижњег Новгорода. Геолози почињу да схватају економску вредност астроблема. „Звездане ране” Земље ускоро ће постати предмет детаљних истраживања. Ово ће се неизбежно догодити када нестану површинска или плитка рудна лежишта истрошена нашим генерацијама.
(ОПШИРНИЈЕ у новом штампаном броју ГАЛАКСИЈЕ: кликните изнад назива часописа на иконицу ПРЕТПЛАТА).
