Нова студија показује да је једна од најпознатијих и најпроучаванијих природних мумија, убијен након обилног, масног оброка.
Истраживачи са неколико светских универзитета недавно су успели да реше мистерију желуца Еција или „леденог човека”који је живео пре око 5.300 година и чија је замрзнута мумија пронађена тек 1991. године на Алпима, на граници Аустрије и Италије. У раду објављеном средином јула у часопису Current Biology наводи се да се Оцијев оброк састојао из масти, меса дивљачи и житарица.
ДНК је указала да остаци масти припадају
јелену и козорогу и да чине око 50 одсто
укупне несварене хране.
„Чини се да је у његовој исхрани био изузетно висок проценат масти, уз додатак свежег или сувог меса дивљачи, житарица и трагова токсичне папрати”, пише у студији. Аутори претпостављају да је Еци папрат користио као лек против паразита који су му пронађени у цревима. Друга опција је да је у папрат само умотавао другу храну коју је јео и да је сасвим случајно прогутао њене отровне споре.Аутори поносно додају и да њихов приступ пружа „аналитичку дубину без преседана, дешифрујући нутриционе навике, састав оброка и начин прераде хране индивидуе из бакарног доба”.
Подробно испитивање (Википедија)
Научници одавно знају да је Еци био пуног стомака када га је усмртила стрела, али је његов садржај доскоро био потпуна непознаница. Аутори овог истраживања су до података о мастима, месу дивљачи и житарицама дошли тако што су квантификовали древну ДНК, протеине и друге хемикалије које се налазе у Ецијевом стомаку. ДНК је указала да остаци масти припадају јелену и козорогу и да чине око 50 одсто укупне несварене хране.
Врх стреле пронађен у његовом рамену 2001.
године дао је истраживачима разлог да
поверују да је његова смрт била насилна.
Иако се на основу једног оброка не може у потпуности пронићи у животне навике једне особе нити целог друштва, аутори студије тврде да њихово откриће доприноси бољем разумевању исхране човека бакарног доба. Такође, они сматрају да је пуномасан оброк Ецију давао неопходну енергију да преживљава на великим висинама.
Претходна истраживања су показала да је Еци у тренутку смрти имао 46 година, да је највероватније био у доброј форми, а врх стреле пронађен у његовом рамену 2001. године дао је истраживачима разлог да поверују да је његова смрт била насилна. Тако се верује да је искрварио за свега неколико минута, али постоје и они који сматрају да је докрајчен ударцем у главу.
Еци је имао чак 61 тетоважу, а оне су означавале болна места. Са њим су пронађени и бакарна секира, стреле, бодеж и алат за оштрење стрела. Одећа коју је носио била је у доста добром стању – панталоне и капут од козје коже, шешир од крзна медведа и ципеле од сена и коже јелена. Еци или „Ледени”, и сви ови предмети налазе се у Музеју археологије Јужног Тирола, који годишње привуче око 300.000 посетилаца из целог света.
(Ивана Николић, ЦПН)
